Јун 1942 - мај 1943.

Други  период постојања јасеновачких логора трајао је од лета 1942. до маја 1943. године. Било је ово најкрвавије раздобље у четворогодишњем постојању система логора Јасеновац.  Током јуна у логоре свакодневно стижу велике групе заточеника из свих крајева НДХ.  Терор над српским православним становништвом достигао је врхунац за време офанзиве на Козару. Многобројно српско становништаво одведено је у логоре Циглана и Стара Градишка. Један знатан део њих одмах је побијен, а други који су чинили махом радноспособни мушкарци и жене одведен је на присилан рад у Немачку. У логорима је остао велики број деце свих узраста. Нека од њих су умирала од глади и болести, нека побијена, а један број је спашен захваљујући акцији Дијане Будисављевић. У овом периоду извршено је готово потпуно уништење Ромске популације у НДХ.  За њих је у испражњеном српском селу Уштица формиран тзв. Цигански логор. У тај логор је током јуна и јула довођено и српско становништво са подручја Козаре.

 

На слици: Запаљено село у Босни

Фото: Архив Југославије, инв. бр. 276

Личности

Упознајте се са неким од прича о жртвама најкрвавијег периода у постојању КЦЛ Јасеновац.

На слици: Данијел Озмо, сликар, настрадао у Јасеновцу 1942. године.

Фото: Музеј жртава геноцида , инв. бр. 185

Догађаји

Други период постојања КЦЛ Јасеновац означиле су масовне ликвидације заточеника и становништва са Козаре.

На слици: Ибеглице са Козаре.

Фото: Архив Југославије

 

 

Страдање деце

На слици: Мирко Дедић из Горњег Водичева, убијен од стране усташа Макса Лубурића, код воденице на Уни, у пролеће 1942.

Фото: Музеј жртава геноцида, инв. бр. 275.