ПОЧЕТАК ЗЛОЧИНА

ОСНИВАЊЕ НДХ

Након краткотрајног рата који је трајао од 6. до 17. априла 1941. Краљевина Југославија је престала да постоји. Силе Осовине су поделиле њену територију на више окупационих зона. У Загребу је 10. априла уз помоћ Немачке и Италије проглашена квислиншка Независна Држава Хрватска. На њено чело доведени су припадници усташке ултра-националистичке терористичке организације. Овим чином створили су се предуслови да се радикалне идеје формиране у епохи која је претходила Другом светском рату спроведу у дело. Одмах по проглашењу НДХ врше се  први појединачни и масовни злочини са јасном геноцидном намером. Прогонства и терор првенствено се спроводе над српским православним становништвом, а затим и над Јеврејима, Ромима и припадницима комунистичког покрета. Оснивају се логори у близини Копривнице (Даница), у Госпићу, на отоку Пагу, у Јастребарском и другим местима.

Фото: Архив Југославије, инв. бр. АЈ-РЗ-I-421

Проглашење НДХ

Силе осовине Трећи Рајх и Италија склопиле су с Јапаном Тројни пакт 27. рујна (септембра) 1940. године у Берлину. Исте године придружују им се Мађар­ска, Румуњска и Словачка, а у ожујку (марту) 1941. године и Бугарска. Осим границом према Грчкој, Југославија је окружена државама пакта, који све више појачава притисак на југославенску владу. Она коначно попу­шта и предсједник владе Драгиша Цветковић 25. ожујка (марту) 1941. године у бечком дворцу Белведере потписује акт којим Југославија приступа Тројном пакту. Али то је био потпис владе, а не и народа. Најшири слојеви становништва су узнемирени и огорчени. У многим градовима избијају демонстрације. Оне су најширих размјера у Београду. Основне су па­роле: »Боље рат него пакт«, »Боље гроб него роб«. Генерал Душан Симовић извршио је 27. ожујка (марту) 1941. године државни удар и оборио владу Цветковић-Мачек.

Новонастала ситуација разбјеснила је Хитлера. Истога дана (27. ожујка) он је сазвао у Берлину састанак водећих војних и политичких људи. Том приликом Фирер је енергично захтијевао да се подузму: »Све припреме да се разбије Југославија и војнички и као држава, и не са­чекавши изјаве лојалности нове владе, до којих може доћи. По вањскополитич­кој линији неће се постављати никаква питања нити какви ултиматуми. Напад ће започети чим се спреме трупе и материјал који су за то потребни.

Важно је да се поступи што је брже могуће. Покушат ће се да сусједне државе на повољан начин судјелују у нападу. Војну помоћ против Југосла­вије треба затражити од Италије, Мађарске, а на извјестан начин и од Бугарске. Румуњска има углавном задатак да послужи као заштита према Русији. Од нарочитог је политичког значења да се на Југославију удари немилосрдном жестином и да се војни пораз оствари муњевитом брзином. Рат против Југо­славије бит ће«, како је нагласио Хитлер, »вјеројатно веома популаран у Итали­ји, Мађарској и Бугарској, будући да тим земљама треба ставити у изглед из­вјесне територије: Италији далматинску обалу, Мађарској Банат, Бугарској Македонију.«

Будући да је Италија водила рат у Грчкој, а бојећи се да не би дошло до заједничке сурадње југославенске и грчке војне силе, Фирер је од­лучио да истовремено нападне обје земље. Агресију на Југославију раз­радила је њемачка Врховна команда. Из Румуњске и Бугарске напад је извршила 12. армија, а из Мађарске и Аустрије 2. армија. Заједно с њи­ма упадају мађарске војне снаге у Бачку, Прекомурје и Међимурје, док четрнаест дивизија талијанске 2. армије из Истре и Словенског примор­ја, заузевши Љубљану и Карловац, наступа у правцу Сплита и Јајца. Осим тога, осам дивизија талијанске 9. армије дјеловало је на југославенско- албанској граници. Укупни војни ефективи који су били укључени у напад на Југославију и Грчку бројили су 83 дивизије, и то: 34 њемачке, 44 тали­јанске и 5 мађарских дивизија. Од тога су директно Југославију напале 24 њемачке, 22 талијанске и 5 мађарских дивизија. Уз то су судјеловале јаке зракопловне снаге: 1500 њемачких и 670 талијанских авиона, двије њемачке зрачно-десантне дивизије, док су у саставу копнених снага биле оклопне моторизиране и елитне јединице. С тим снагама изведен је свеобухватан напад на Југославију 6. травња 1941. године уз страховито и безобзирно бомбардирање Београ­да.

У продирању у Југославију њемачки 46. моторизирани корпус напа­дао је из Мађарске према Вировитици, Копривници и Чаковцу, а 14. оклопна дивизија ушла је 10. травња у Загреб гдје је истог дана Славко Кватерник у име поглавника Анте Павелића прогласио преко радиостани­це Независну Државу Хрватску.

Мирко Першен, (1990),  Усташки логори,  Глобус, Загреб, стр. 7-8

правни оквир злочина

Документи НДХ

На слици: Анте Павелић, поглавник НДХ
Фото:  Архив Југославије

Сведочења

На слици: Народ са Козаре чека транспорт у неки о од логора на територији НДХ
Фото: Архив Југославије, инв. бр. 23420

Логор Госпић

Страдање православних свештеника

1941.

Изводи из Споменице православних свештеника