ЛОГОР ГОСПИЋ

На слици: Зграда казнионице у Госпићу

Фото: Музеј жртава геноцида

Логор Госпић

Усташе су одмах по проглашењу НДХ запоселе казниону Окружног суда у Госпићу и у њу од јуна 1941. почеле логорисати Србе и Јевреје сходно расистичкој и верској политици усташког покрета, а и комунисте и антифашисте као политичке противнике. Тако је та казниона претворена у концентрациони логор Госпић са стратиштем Јадовно на Велебиту. Дневни капацитет концентрационог логора Госпић био је 2.000—3.000 логораша (људи, жена и деце). Да би се смањио њихов број и омогућио прилив новологорисаних, усташе су свакодневно одвозиле логораше у логор Слано на острву Пагу (према процени, кроз тај логор је прошло око 16.000 лица) а остале су везане у ланце и жице, у групама од 200 до 400, пре и после подне одводили на стратиште Јадовно, удаљено око 20 км од Госпића.
Масовни прилив логораша у концентрациони логор Госпић отпочео је јула 1941. и трајао све до половине августа 1941. године. Почетком јула 1941. УНС доноси одлуку да се више нико не шаље у „концентрациони логор Даницу у Копривници“, већ да се Срби, Јевреји и комунисти у групама „упућују у концентрациони логор Госпић“. У вези с тим, Равнатељство усташког редарства у Загребу издало је окружницу да се Срби и Јевреји морају одмах отпремити у „концлогор Госпић“. И остала равнатељства усташких редарстава широм НДХ својим одлукама и пропратним актима шаљу Србе, Јевреје и комунисте у „концентрациони логор Госпић“.
Колико је недужних људи убијено у концентрационом логору Госпић и његовом стратишту Јадовно до 21. августа 1941. тј. његовог постојања, тешко је засад тачно утврдити јер су многи документи уништени. Због тога се о броју убијених углавном сусрећу разне процене. Тако у једној процени од јула 1942. пише да је само у августу 1941. у Госпићу убијено 18.000 логораша, а у једној изјави из истог периода али са усташке стране пише да је логор Госпић прогутао 28.500 душа. Према изјавама логораша који су преживели тај логор смрти датих 1942. године, а и у послератним радовима и публикацијама, број убијених се креће од 30.000 до 48.000 лица. Будући да су преживели логораши пратили колико се њихових другова, везаних у ланце и жице, током јула и августа 1941. свакодневно одводи у Јадовно, а не враћа (просечно 600 у току дана), није тешко утврдити да је број убијених преко 30.000 лица.
Концентрациони логор Госпић, због италијанске окупационе демилитаризоване зоне (почела 15. августа 1941) а условљена развојем народноослободилачким устанком крајем јула и почетком августа 1941., усташе су морале на брзину преселити. Последњи логораши који нису стигли на ред да буду убијени пребачени су 19, 20. и 21. августа преко Јастребарског у новоформирани концентрациони логор Јасеновац, а неки и у концлогор Крушчицу крај Травника.

 

Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац, књига II, стр. 17-20

Логор у Госпићу

 

Сабирни логор у Госпићу прима прве логораше у другој половици свибња (маја), а  у липњу (јуну) стижу први масовнији транспорти.
Логор се налазио у згради бивше казнионице Окружног суда у Госпићу. Служио је као сабиралишно мјесто. Премда га и у неким службеним документима називају концентрационим логором, најисправнији му је назив сабирни логор Жупског редарственог равнатељства у Госпићу. Непосредну одговорност над њим имао је шеф тога редарства Стјепан Рубинић, који је био и његов управитељ. Предвиђено је било да логор у Госпићу прима допремљене затворенике, осигура стражаре за њихово чување, а они ће се одатле распоредити даље. Сабирни логор у Госпићу с његовим пунктом у Овчари« стога треба сматрати прихватилиштем и пролазним мјестом, улазним вратима за Велебит и Паг. Тамо је требало подићи логоре за трајни боравак заточеника, за изолацију, рад, исцрпљивање и обрачун. У осами. Изван везе с вањским свијетом. Тако се истовремено с логором у Госпићу оснивају логори у Јадовну и на Пагу.

 

Мирко Першен, Усташки логори, стр. 80

 Упутства о слању људи у Госпић

 

Према досад познатим документима, сабирни се логор у Госпићу први пут спомиње у извјештају управе логора Даница« у Копривници, гдје се наводи да су 30. липња (јуна) одређени заточеници послани у сабирни логор у Госпић. Ако тај податак уклопимо у сјећања првих логораша који су тамо стигли, видимо да се они подударају. У другој половици липња (јуна) логор у Госпићу већ постоји. Он је основан, добио је своју функцију, а усташким властима на терену послане су упуте о слању људи у Госпић. Из њих дознајемо, ако их пажљиво проучавамо, доста података. Осим тога ваља нагласити да је за вријеме НДХ била уобичајена пракса да би мјере већ биле у току, а тек онда би се објављивале одредбе и наредбе о томе. Усташе су већ увелико хапсили и упућивали људе у логоре, кад наилазимо на прве окружнице и упутства.

 

Мирко Першен, Усташки логори, стр. 81