Protiv-zaborava-i-tabua_-V.-Dedijer-str.423-FAKT-980×769

{

План о концентрационим логорима на Велебиту и Пагу пропао је због талијанске војне присутности. Требало је пронаћи ново подручје. Највише је одговарао терен у међурјечју Саве, Великог Струга и Лоње, подводан, заштићен ријекама и поплављеним површинама. На југу Сава, а на сјеверу Велики Струг били су изврсне природне запреке у осигурању логора. Земљиште идеално за мелиорационе радове који су захтијевали много радне снаге. Пресијецала га је жељезничка пруга Новска-Дубица, те повезивала с осталим крајевима, а и Загреб је био релативно близу. Био је то изванредно прикладан терен за логоре. Недалеко се налазила каз­нионица у Старој Градишки која се укључује у предвиђени систем логора.

Мирко Першен, Усташки логори, стр. 22

Подручје логора Јасеновац

До почетка Другог свјетског рата Јасеновац је било мало познато село. Налази се насупрот ушћа Уне, на лијевој (славонској) обали. Било је то питомо село, чији су се становници бавили углавном земљорадњом и сточарством, а нарочито узгојем свиња. Некако пред Други свјетски рат, Јасеновац се почео помало индустријализирати. На источном, низводном рубу села подигнута је циглана, јер је иловача пружала готово неисцрпну сировину. Била је квалитетна, па се производила добра цигла и цријеп.

Обје обале Саве узводно од села покривене су густим шумама у којима је превладавао чувени славонски храст, било је и доста бријеста, а како је терен подводан и доста врбе и тополе. Ове шуме су представљале извор сировина за другу индустрију која се на том терену почела развијати. Поред циглане била је подигнута и пилана. За стоку је требало доста ланаца. То исто је било потребно и за везивање трупаца дрвета. Зато није чудо да се као трећа фабричица ту створила и ланчара.

Цио овај крај око Јасеновца је мочваран. Поред Саве, ту је Уна, која је код свога ушћа у Саву већ права, мирна равничарска ријека. Из славонских брда воде су се слијевале у Струг, који је низводно од Јасеновца утјецао у Саву. Поља око Јасеновца, која су се налазила између огромних славонских и босанских шума била су врло плодна, али је многа жетва пропадала јер су поплаве често пустошиле. Било је случајева када су се све три рјеке спојиле у огромно језеро, мочвару, а изливене воде врло споро су отјецале и повлачиле у своја корита. Овакав крај био је погодно тло за развој комараца којих је овдје било у огромним количинама. Становници Јасеновца и околних села могли су преживјети, могли су се одржати успркос тешког рада само захваљујући чињеници да им је храна била обилна и калорична, тако да се организам могао одупријети болештинама.

Чини се да су усташе, вјеројатно по директиви својих нацистичких господара, управо зато и изабрале овај крај за оснивање логора за уништавање читавих групација становништва с територија своје тзв. »Независне Државе Хрватске«. Јер, било је потребно само да заточенике недовољно хране,да их изгладне, да их при томе тјерају на исцрпљујуће радове и сама природа би се побринула за то да велик број једноставно нестане због болести и лоших животних увјета.

Око 30 километара низводно од Јасеновца налази се Стара Градишка. То је мало насеље поред некадашње тврђаве. Тврђаву је саградила Марија Терезија за обрану од Турака. Између два рата у тврђави је била казнионица. л ту казнионицу усташе су претвориле у логор.

Од три села између Јасеновца и Старе Градишке, која су се налазила окружена стољетним шумама славонског храста, Кошутарицу, Млаку и Јабланац, усташе су иселиле посљедња два као што су учиниле и с Јасеновцем. Тако на цијелој лијевој обали Саве, од Јасеновца до Старе Градишке низводно није било готово никаквих становника осим усташких посада и малобројних чланова њихових обитељи (углавном у Јасеновцу и Старој Градишки). У Млаки и Јабланцу није било ни једног становника.

На десној обали Саве, у Босни, све од Уне па до села Орахова близу Босанске Градишке, такођер је било исељено неколико села, па је цио простор до падина Просаре (све до Дубице) такођер био ненасељен и пуст. Цио тај простор од преко 300 квадратних километара био је практичноненасељен и представљао је подручје логора Јасеновац.

Постојање неке индустрије, постојање огромних обрадивих површина представљало је основу за тзв. радни логор. Сам Јасеновац су називали логор ИИИ Циглана, јер је логорско насеље било концентрирано око циглане. Кожара у самом мјесту Јасеновац био је тзв. логор ИВ, док је Стара Градишка била логор В. Не знам гдје су се налазили логор л и логор ИИ. Вјеројатно су то били логори у Крапју, узводно од Јасеновца, који су у вријеме мог доласка у логор већ били ликвидирани.

Усташе су у логор доводиле велик број људи. Било је међу њима стручњака сваке врсти. Али, циљ усташа није био радни логор, како су га називали, него логор смрти, уништавања.

Чедомир Хубер, Био сам логораш Јасеновца, стр. 15-16

Лева обала Саве

Концентрациони логор (КЦЛ) Јасеновац основао је III уред усташке надзорне службе у љето 1941. год.

Поред службеног назива „Заповједништво сабирних логора Јасеновац”, усташе су употребљавали и ове називе: „Концентрациони логор Јасеновац”, „Сабирни логор Јасеновац”, „Збирни логор Јасеновац” и „Сабирни и радни логор Јасеновац”.

Први заточеници на подручју Јасеновца доведени су 19., 20. и 21. коловоза 1941. из концентрационог логора Госпић. КЦЛ Јасеновац постојао је до 2. свибња 1945. када су у њега ушле јединице 1. југословенске армије.

КЦЛ Јасеновац је комплекс логора, сабиралишта и губилишта лоцираних у средњем току Саве на површини од 210 км2 и на потезу од Јасеновца до Старе Градишке. Логорски комплекс дијели се на: Логор I Крапје, Логор II Брочице, Логор III Циглана, Логор IV Кожара и Логор V Стара Градишка. Остале локације које се наводе биле су у функцији ових логора, као мјесто прикупљања заточеника, за обављање различитих радова и за масовне ликвидације.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НА ПРОСТОРУ СПОМЕН-ПОДРУЧЈА ЈАСЕНОВАЦ (1966-1990), Одбор за развој Спомен-подручја Јасеновац 1989. Године, Владимир Дедијер, Против заборава и табуа, прилог 3,  стр. 328

Чланак у листу "Хрватски народ"

Од 800 милијуна куна, колико је усташка влада Независне Државе Хрватске одредила за изведбу јавних радова у Хрватској, отпада замашна свота на уређење тока појединих риека, притока, брзица и понорница и на изсушавање великих поплављених подручја у неколико десетака тисућа хвати.

Лоњско поље

Тако су управо ових дана завршене бараке на Лоњском пољу, гдје ће бити смјештено радничтво, које ће у најскоријој будућности започети радом. За ово велико поплављено подручје на Лоњском пољу одређена је свота од 20 милијуна куна за почетне радове. Од ове ће се своте започети сада најхитнији радови, т.ј. радови на проширењу и продубљењу корита Велике Струге, Требежа и Лоње и градња канала који ће служити као главна одводна жила за одвод свих унутарњих вода, које се задржавају на Лоњском пољу, некад по више од 6 мјесеци и тако онемогућавају редовиту сјетву и жетву и дошли једно томе узрокују големе штете.

Да се омогући извршити одток тих вода, које ће се одвући продубљењем, проширењем и прочишћењем Струге, Требежа и Лоње у првом реду је потребно заштитити подручје села Пурке, Крапље и Дренодола, да се не би одклоном једне несреће, т.ј. одводњавањем Лоњског поља навукла друга још тежа несрећа и овом одведеном водом поплавила до сада суха и плодна подручја. Да се то не догоди подићи ће се велики насип, који лежи недалеко жељезничког насипа на прузи Јасеновац — Новска према Требежу и тиме ће се подизањем овог насипа омогућити да то подручје буде уз насип Саву и уз насипе Струге потпуно заокружено и лишено сваке могућне непредвидиве опасности. Бараке за смештај радника су готове а један мали багер за подизање насипа код Велике Струге започет ће у најскорије вриеме радом. Одмах ће се приступити и подизању насипа уз Требеж и Лоњу, те ће се тако потпуно заштитити подручје у којем су смјештена села Мужиловчица и Кратечко. Подизањем овог насипа умањит ће се донекле велика штета, која је настајала слијевањем вода околних брегова, које су се несметано у овом подручју задржавале. Исто ће се тако и подићи насип, који ће заштићивати села Окали и Орехово.

Радови на исушењу Лоњског поља неће бити скоро завршени, јер су они големи. Можда ће бити потребно више од једног десетљећа, да се ово читаво велико поплављено подручје преда на корист хрватском народу и да се оно буде могло потпуно искоришћавати. Требат ће наиме пребацити преко 22 милијуна кубних метара земље. Сврха је ових почетних радова да се поспјеши оцјеђење ових вода, које се на Лоњском пољу задржавају скоро пол године и да се оне сведу на најмање, е да би се тако могла искористити барем једна жетва…

Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац, књига И, страна 75-76

Protiv-zaborava-i-tabua_-V.-Dedijer-str.423-FAKT-980×769