Извештај Земаљске комисије Хрватске

На слици: Остаци Логору III Циглана, снимљени у мају 1945.
Фото: Архив Југославије, инв. бр. 10365

Ексхумација лешева код логора Стара Градишка I део
Број Г. У. 3. 2552/46.

ЗАПИСИ

о раду вршеном на искапању љешева жртава усташко – фашистичког терора у времену од 15. до 18. априла 1946. године у „Ускочкој шуми” код
Старе Градишке.

ПРЕТСЈЕДНИШТВУ ЗЕМАЉСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

ЗАГРЕБ

На основу одобрења Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача од 29. ИИ 1946. број Д. 604 и наређења Претсједништва Земаљске комисије у Загребу од 8. В 1946. број 2380/46. упутило се је одређено повјеренство ове комисије дана 10. В 1946. са лијечничким вјештацима и помоћним особљем Института за судску медицину Медицинског факултета у Загребу, на наставно ископавање љешева-жртава фашистичког терора у Ст. Градишки.
Од стране Земаљске комисије у Загребу на овај рад пошли су референти Др. Михаило Петровић и Др Радован Жилић, записничар Скароупка Мира и фотографски вјештак Гвозденовић Фрањо.
Од Института за судску медицину Мед. факултета у Загребу налазили су се у саставу повјеренства Проф. Др. Анте Премеру, Др Вељко Бујан, стенографкиња Владимира Павловић и четворица лабораната.
Напријед наведени чланови повјеренства кренули су на пут на камиону, којега је ставило на расположење Претсједништво владе Н. Р. Хрватске из гараже у Мартићевој ул. 15 у 6 ч и 30 м.
У Окучане стигло је повјеренство у 11 ч и 30 м, одакле је преко Котарског
Н. О.-а пожурило одашиљање потребних камиона за превоз љешева од стране Окружног Н. О.-а у Дарувару.
Ради помањкања стамбених просторија у Старој Градишки повјеренство се је у цјелокупном своме саставу смјестило и настанило у згради Епидемиске болнице у Бос. Градишки.<бр /> Одмах по доласку и извршеном смјештају упутили су се референти Др. М. Петровић и Др. Р. Жилић са проф. Др А. Премеруом и Др В. Бујаном управнику Завода за присилни рад у Ст. Градишки ради договора о наставку рада на ископавању љешева. Том приликом установљено је, да је у радиони Завода израђено 100 мањих и 10 већих сандука за превоз љешева од материјала, који је још раније упућен Заводу.
Сам рад на ископавању љешева започет је 11. ов. мј. и довршен дана 20. ов. мј. Дана 21. ов. мј. извршено је коначно затрпавање и дезинфицирање свих откопаних јама и гробова, а дана 21. ов. мј. вратило се је повјеренство натраг у Загреб, осим Проф. Др Премеруа, који се морао вратити већ 16. ов. мј.
Кроз напријед наведено вријеме вршени су радови ископавања у свему на три разна мјеста. У првом реду настављен је рад на искапању љешева у Ускочкој шуми, који је рад био прекинут 18. ИВ о. г. Затим је вршено искапање љешева у шуми званој „Међустружје”, гдје су покопани љешеви жртава Јевреја и Срба побијених почетком мјесеца новембра 1942. Коначно вршено је искапање појединих гробова и једне скупне јаме у непосредној близини самога логора тј. садањег Завода за принудни рад у Ст. Градишки.

I Радови у „Ускочкој шуми”

Наставно ископавање љешевау „Ускочкој шуми” започето једана 11. ов. мј., па је током овога дана ископано и по љечничким вјештацима прегледано 197 љешева. Од тога броја идентификовано је само на основу исправа 69 љешева. Како је наставно ископавање, путем штампе, било објављено за дана 13. ов. мј. то се овога дана на терену није налазило публике ни интересената Дана 12. ов. мј. била је недјеља и тог дана није вршено ископавање, већ су референти Др М. Петровић и Др Р. Жилић вршили испитивање појединих свједока из Ст. Г радишке и села Ускока ради прикупљања података обилазећи терен око логора у сврху проналажења скупних јама побијених жртава.
Дана 13. ов. мј. настављено је искапање у „Ускочкој шуми”, а тога дана је ископано и по љечничким вјештацима прегледано свега 262 леша.
Тиме је довршено искапање свих љешева који су пронађени у „Ускочкој шуми ” у свега 4 откопане јаме, те је, кроз наведена два дана вршеног наставног откапања, извађено укупно 439 љешева, а од тога броја 204 мушких, 96 женских и 139 дјечјих љешева.
Овога дана стигао је на лице мјеста већи број интересената тј. рођака и познаника побијених жртава помоћу којих је вршена идентификација појединих извађених љешева.
Истога дана започето је и превожење љешева из ове шуме ради сахрањивања у скупну гробницу у Ст. Градишки. Превоз је вршен само на камиону аутопредузетника Борша из Окучана који је једини тога дана био стављен повјеренству на расположење.
Сљедећег дана тј. 14. ов. мј. Настављен је рад нап оновном искапању дана 17. ИВ о. г. привремено сахрањених љешева, који се раније нису могли превести у Ст. Градишку, ради помањкања превозних сретстава па је истовремено вршена идентификација појединих ових љешева по свједоцима, који раније нису присуствовали самоме откапању.
Тога дана вршила су превожење љешева три камиона и то камиони аутопредузетника Борша из Окучана, Потрошачке задруге из Окучана и Окр. Н. О.-а из Дарувара Истога дана стигао је и делегат Државне комисије из Београда Кртинић Илија док се је претсједница Окружне комисије из Нове Градишке Павловић Јела налазила од првога дана на терену.
Обзиром на број раније ископаних љешева у „Ускочкој шуми” који су повађени у времену од 15. до 19. ИВ о. г. у све 4 откопане јаме у овој шуми пронађено је и по љечничким вјештацима прегледано свега:
311 мушких љешева
467 женских
189 дјечјих
Укупно 967 љешева жртава које су побијене крајем мјесеца септембра 1944. године.
У погледу узрока смрти свих жртава установљено је да су највећим дијелом побијени ударањем тупотврдог предмета у затиљак или ударцем сјекире по глави.
Од цјелокупног броја ових љешева идентификовано је, било на темељу пронађених исправа или препознавањем по свједоцима, приликом овог накнадног искапања 107 љешева, имена којих су појединачно наведена на посебном списку, који се прилаже овоме извјештају.
Пошто је приликом искапања вршеног у времену од 15. до 18. ИВ о. г. идентификовано 114 љешева, то значи да је, у вези овог накнадног искапања и идентификовања од укупног броја од 967 љешева идентификован у свему 221 љеш.
Дана 15. ов. мј. завршено је коначно поновно искападе, раније привремено сахрањених љешева, који су истовремено на свега три на расположење стављена камиона превежени у Ст. Градишку.
Овога дана налазили су се на терену у „Ускочкој шуми” референт Др Р. Жилић и проф. Др А. Премеру, док су Др М. Петровић и Др Вељко Бујан, започели вршити покусно откапање и сондажу терена око самог логора.
Услијед јаке кише, која је почела падати око 11ч и 30 м, морао је бити прекинут рад у „Ускочкој шуми” и око логора, а одважање љешева из шуме извршено је тога дана само једнократно, јер је услијед јаке кише терен био толико расквашен, да се камиони нису могли кретати пољским путем, који води од Ст. Градишке до „Ускочке шуме”.
Истога дана пошао је реф. Др М. Петровић са камионом у Окучане, гдје је дочекао претставнике Жидовске богоштовне опћине из Загреба, која је упутила као своје делегате Анђело Аврама и Вајс Игнаца, а који су довезли са собом један мртвачки лијес, ради превоза љешева непознате жртве фашистичког терора, у име свих побијених јеврејских жртава.
Дана 16. ов. мј. довршено је у цјелости преважање љешева из „Ускочке шуме” до скупне гробнице у Ст. Градишки, а овај је превоз извршен са три камиона, тј. камионом Потрошачке задруге из Окучана, Окр. Н. О.-а из Дарувара, и Д. О. П.-а из Дарувара. Поменути камион Д. О. П.-а из Дарувара стигао је у Градишку дан раније, па је камион аутопредузетника Борша из Окучана враћен пошто је био довољан број од три камиона за пријевоз цјелокупног остатка љешева.
Овога дана завршени су коначно сви радови вршени у „Ускочкој шуми”.

 

II Радови у шуми „Међустружје”

 

Дана 16. ов. мј. започето је откапање јаме пронађене у шуми „Међустружје” у којој су покопане жртве Јевреја и Срба побијене почетком новембра 1942. Ова јама налази се један км. ближе према Ст. Градишки од поменутих јама у „Ускочкој шуми”, а око 300 м удаљена од лијеве обале ријеке Саве, на самом рубу шуме зване „Међустружје”.
На рад искапања ове јаме упутили су се реф. Др Р. Жилић, Проф. Др А. Премеру, записничар Скароупка Мира, фот. вјештак Гвозденовић Фрањо, са једним дијелом помоћног особља института за суд. медицину.
Искапању се је придружио делегат Ж. Б. У.-а из Загреба Вајс Игнац, који је на лице мјеста повезао са собом довезени мртвачки лијес, ради превожења љеша непознате жртве, која се имала ексхумирати у име свих побијених Јеврејских жртава настрадалих за вријеме усташко-фашистичког терора.
Откопавањем ове јаме установљено је да су љешеви у ту јаму били побацани без одјеће, па је тек само неколико љешева пронађено са одјећом. Сви љешеви у овој јами лежали су управо страховито међусобно испремијешани, из чега се закључује да су љешеви претходно усмрћивани, а потом бацани у саму јаму, многи међутим могуће још неусмрћени. Ови љешеви налазе се у посве распаднутом стању. Идентификација истих није се могла ничим установити.
Самим оваквим налазом установљено је да би вађење и евент. превожење ових љешева изискивало један огромни посао, нарочито због тога, што се поједини љешеви неби могли повадити читави и појединачно већ у дијеловима тј. поједини органи посебице те напосе стога што је у саму јаму надирала јака вода
Обзиром на овај налаз и евидентност да се на никакови начин неби могла извршити идентификација љешева, то је повјеренство у споразуму са претставницима Ж. Б. У.-а ријешило да се не приступи појединачном вађењу љешева, пошто би читави рад на томе био управо бескористан.
.Из ове јаме извађене су свега 4 љешине, један мушки, један женски, један мушки дјечји и један женски дјечји љеш, који су као непознате јеврејске жртве предани претставницима Ж. Б. У.-а из Загреба.
По љечничком вјештаку Премеру Др Анти извршен је преглед једног дијела откопаних љешева, па је установљено да су ове жртве већим дијелом усмрћене ударањем неких жељезних шипки по прсима и леђима, а тек код незнатног броја ових љешева пронађени су трагови стријелних рана. Љешеви жртава, које су побијене ударањем жељезних шипки, нису показивали трагове оваквог усмрћивања, али је то утврђено на основу казивања свједока, који су видјели да су усташе, који су ову групу одводили, носили са собом овакове неке шипке. Обзиром на саму испремијешаност ових љешева даде се оправдано закључити, да је велики број ових жртава био побацан у саму јаму у полуживом стању.
Како је ова јама дуга у свему 14, а широка 4 м, то је према дубини укопа, положајима и стању љешева, установљено, да се у истој мора налазити најмање око 960 љешева побијених жртава.
Након извршеног прегледа, ова је јама поновно затрпана и слиједећег дана израђен на истој посебни хумак, кој и има натпис. „Овдје почива 960 Срба и Жидова, мужева, жена и дјеце, жртава фашистичког терора”.

III Радови на терену око Завода за принудни рад у Ст. Градишки
а) Са источне стране логорског простора на удаљености од око 150 м од логорског зида, а са сјеверне стране и непосредно до старог православног гробља налази се један простор, који је испуњен мањим хумцима и дјеломично означен са крстовима. На овоме простору вршена су према добивеним подацима, закапања затвореника по усташама од почетка оснивања самог овога концентрационог логора. На овом простору вршена су наводно закапања мањих скупина и то у главном оних затвореника, који су помрли од заразних болести или глади.
Рад на прекапању овога простора започет је 15. ов. мј., те су на истом вршена искапања само појединачних гробова, а ова искапања вршена су у свему на 13 разних мјеста.
У откопаним гробовима нађено је: на тримјеста по један љеш, на једном мјесту два, на два мјеста по пет, на два мјеста по седам и на једном мјесту 14 љешева, док су на осталим мјестима искапања остала без резултата. На потоњем мјесту на коме је пронађено 14 љешева, нађено је 12 дјечјих љешева.
Као узрок смрти код ових љешева установљено је у два случаја вјешање, јер су код тих нађене омче на врату, код једнога револверски хитац испаљен из близине, док код осталих љешева нису пронађени никакови видљиви трагови усмрћења, па се закључује да су такове жртве помрле или од глади или какове болести.
Сви ови љешеви били су сахрањени у тим јамама без икакове одјеће, а код њих нису пронађени никакови трагови или знаци за поближе утврђење идентификације, само је код једног љеша утврђена лахка девијација кости носа, а код једнога су пронађена два златна зуба кутњака.
Према попречном броју у ове јаме закопаних љешева и самој површини овога простора, може се оправдано предвидјети да је на том подручју, према цјелокупној површини и броју хумака покопано око 9.000 љешева.
Идентификација љешева сахрањених на овоме простору могла би се установити само помоћу свједока, који добро познају најбитнија и најкарактеристичнија обиљежја појединих жртава, а у колико би такови свједоци сазнали барем приближно мјесто извршеног укопа.
Пошто се је извршеним појединачним откапањем ових гробова установило да је немогуће извршити идентификације љешева, а како постоји вјеројатност да би се накнадно могли јавити рођаци појединих ових жртава сахрањених на томе простору, то се није приступило прекапању читавог овога терена и вађењу љешева из појединих гробова, само зато да се неби тиме онемогучило даљње проналажење и идентификовање појединих жртава. Све ово није учињено тим више, што се читави овај простор налази непосредно уз само гробље, а недалеко мјеста на коме је ископана и израђена скупна гробница љешева – жртава побијених у „Ускочкој шуми”.
б) Са сјеверозападне стране логора започето је дана 7. о. мј. копање трију јама, пошто је установљено да би се на том простору имала налазити једна скупна јама жртава, побијених крајем мјесеца јануара 1942. године.
На том дјелу земљишта налазила се је раније мала шума, односно логорски парк, који је од стране усташа у цјелости сасјећен а на том дијелу земљишта извршена је нивелација терена и насипање већег слоја земље, па је само откопавање вршено много дубље, него на осталима дјеловима вршених откопа. На једном од тих мјеста, након копања у дубину од 2 и по метра наишло се је на љешеве побијених жртава.
На том мјесту, које је удаљено око 80 м у сјеверном правцу од сјеверозападног угла логорског зида, пронађена је скупна јама љешева величине 3 м и 20 цм х 3 м 20 цм.
Услијед високог слоја земље, која је била навежена изнад ове јаме, љешеви у тој јами били су чврсто пригњечени један уз другога, тако да је било готово немогуће њихово одвајање, осим само у горњем слоју истих.
По љеч. вјештаку Др Вељку Бујану извршен је преглед ове јаме и горњег слоја љешева у овој јами, па је оваковим прегледом установљено да су ови љешеви били усмрћивани оштрим засјецима сјекире у главу или ударани тупотврдим предметом по лубањској кости.
Љешеви нађени у овој јами побацани су у исту заједно са одјећом, али потањим прегледом горњега слоја ових љешева установљено је, да су жртвама били извртани џепови одјеће, тако да се код њих није могло пронаћи никакових предмета ни исправа.
Љешеви у претежном дијелу потичу од одраслих мушкараца који су највећим дијелом били обућени у сељачка одијела и опанке. Нађено је неколико женских љешева од којих је један био обучен у сиву пругасту пиџаму, преко које је навучен црни дуги капут.
Код свих ових љешева и одјеће која је била на њима наступила је већ такова трулеж, да се дијелови одјеће при самом додиру потпуно распадају. Обзиром на оваково стање љешева било је немогуће појединачно вађење истих. Вађење љешева могло би се подузети само вађењем појединачних дјелова тијела односно кости, које би се након вађења морале састављати, а такови рад изискивао би посао од више дана, који коначно, обзиром на немогућност препознавања и идентификације не би водио до неког конкретнијег резултата.
Сама ова јама опкопана је са све четири стране до дна, па је обзиром на смјештај љешева и јаку згњеченост истих установљено, да се у истој мора налазити најмање око 600 љешева.
Након ове констатације није се приступило раду на вађењу љешева исте јаме, већ је након прегледа јама поновно затрпана и извана видљиво означена.

Рекапитулација

Према напријед изложеном пронађено је током читавог рада и то:

У „Ускочкој шуми” 967 љешева
У шуми „Међустружје” 960 љешева
У скуп. јам. код логора 600 љешева
У појединачним јамама код логора 43 љеша
тј. свега укупно 2570 љешева

Са источне стране логорског простора налази се, као што је већ споменуто, низ хумака од појединачно побијених и повремено помрлих од глади или болести бивших затвореника усташког логора, па се према појединачном пробном откопавању ових гробова са поузданошћу може устврдити да је на том предјелу сахрањено око 300 љешева.
Према казивању свједока Симић Винка, Матрековић Мије и Клисић Милоша из Ст. Градишке, усташе су крајем 1944. године вршили масовна убијања заточеника из логора, које су највећим дијелом поубијали у школској згради у Ст. Градишки, док су љешеве свих у ово вријеме и на овом мјесту поубијаних жртава побацали у ријеку Саву.
Осим тога, ови су свједоци навели, да су у то вријеме усташе на стотине затвореника одводили путем према Јасеновцу и одвозили сплавовима Савом према Јасеновцу, те љешеве ових жртава, које су све путем поубиј али, највећим дијелом побацали су у Саву, док је један дио од ових жртава покопан по разним мјестима у шуми према Јасеновцу.
Свједок Клисић Милош исказао је да су усташе године 1943., након заузећа Козаре, дотјерали у Ст. Градишку читаве масе свијета, заједно са колима и стоком, те да је том прил иком протјерано према Ј асеновцу око 15.000 људи, жена и дјеце.
Овај свједок наводи да су усташе 6. И 1942. опколиле село Ускоке и извршили покољ Срба у том селу, па да је том приликом побијено око 130 људи, жена и дјеце из тог села, а у прољећу 1942. да су исто тако опколили села Млаку и Јабланац, која се налазе између Јасеновца и Ст. Градишке те поубијали српско становништво ових села, тако да у селу Јабланцу, које је раније имало око 300 становника, данас има свега највише око 50, а у селу Млаки, која је раније имала 700 становника, да је данас остало највише свега око 150 становника.
Долинар Едо, поштар из Вел. Копанице, који је раније службовао на пошти у Ст. – Градишки, а који је од стране повјеренства телеграфски позван да дође у Ст. Градишку, ради давања података о скупним јамама и гробовима, упутио је повјеренству писмени поднешак, у коме је, међу осталим навео да су усташе у логору Ст. Градишка погушиле једном приликом на неком подруму око – 7.000 дјеце, само да не зна камо су доспјели љешеви ових дјечјих жртава. Исти наводи да се тако није могло дознати за гробове хиљада људи и жена, који су у овом логору побијени, но наводи да су у граби која лежи уз цесту према Окучанима пострељане масе затвореника, а да су љешеви ових жртава одважани камионима у Јасеновац.
За вријеме самога овога рада на откопавању љешева жртава усташко- фашистичког терора, није се могао ни приближно установити број свих у том логору побијених жртава, али нити би се, према свему истакнутоме овај број могао установити тражењем и откопавањем даљњих скупних јама или појединачних гробова, тим више што се овакове јаме и гробови тешко проналазе и што је велики, а можда и највећи дио побијених жртава побацан у ријеку Саву.
Између осталих испитаних свједока интересантан је исказ, Хаџијусуфовић Адема из Бос. Градишке, који је навео, да је 18. В 1945., након ослобођења Ст. Градишке пошао у сам логор у потрази за својм сином и двјема кћерима, те да је том приликом видио, читави простор логора, ходнике и собе појединих зграда упрскане крвљу са остацима поразбацане одјеће, а у подрумским ћелијама, које су биле наплављене водом наишао је на велики број љешева, које су пливале по води са траговима страховитог мучења и злостављања. Исти је наишао на један велики узидани котао четвртастог облика, дуг око 2 и 50 м, а широк око 1 и 20 м, који се и сада налази иза зграде логорске радионе, и у томе котлу видио је један посве скухани љеш неке жене, а исти је чуо приповједати од Османа Мисимовића из Бос. Градишке да су у том котлу усташе често пута кухали своје жртве.
Пошто је, према већ раније добивеним подацима, утврђено да се уз обалу ријеке Саве, нарочито узводно према Јасеновцу, налази на многе љешеве, које је избацила вода или који су обзиром на ниски водостај ријеке изишли на површину, то је повјеренство имало намјеру упутити једну екипу узводно барем до села Јабланца, да би на једном одређеном дијелу тока ријеке Саве установило број овако избачених костура, али то није могло бити извршено, јер се није могло прибавити потребно пловно средство.
Међутим изишао је чамцем фотографски вјештак Гвозденовић Фрањо, који је обишао само један незнатни простор обале ријеке Саве, а у дијелу простора вршеног откопа у „Ускочкој шуми”, па је на том дијелу снимио неколико фотографских снимака и установио, да се доста уз обалу ријеке Саве налазе костури овакових љешева, који су готово сви били везани жицом на коју су били привезани тешки жељезни предмети.
У погледу проналаска љешева појединих побијених рођака од стране дошавших интересената, који су присуствовали на раду вршеног искапања, може се навести да је управо неким сретним случајем највећи дио ових интересената, који су дошли из разних мјеста из Сријема, међу љешевима повађеним у „Ускочкој шуми”, пронашао љешеве својих рођака. Преостали дио ових интересената, којима није успјело пронаћи своје, увидјео је, вршењем даљњих трагања и откапања сву тежину самог проналажења појединих љешева, па се у том погледу може констатовати, да су сви ови интересенти са цјелокупним радом на терену били задовољени.
За вријеме читавог рада на самом превожењу љешева из „Ускочке шуме- ”, нису били употребљени ради пријевоза сви љесови, који су израђени у радиони Завода за принудни рад, па је један дио ових љесова остао неупотребљен, а за љесове, који су били употребљавани, замољена је управа Завода да даде исте опрати, дезинфиковати и похранити на једном дијелу логорског простора, до даљњег наређења о расположби са истима.
Моли се претсједништво Земаљске комисије, да овај извјештај изволи примити до знања.

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

 

У Загребу, 28. маја 1946.
Референти Земаљске комисије:
(Др Михаило Петровић и Др Радован Жилић)

 

В. Дедијер, А. Милетић, Против заборава и табуа, стр.111-118

 

 

 

 

 

 

 

Наставак есхумације - II део

Број Г. У. 3. 2552/46.

ЗАПИСИ

о раду вршеном на искапању љешева жртава усташко – фашистичког терора у времену од 15. до 18. априла 1946. године у „Ускочкој шуми” код
Старе Градишке.

ПРЕТСЈЕДНИШТВУ ЗЕМАЉСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

ЗАГРЕБ

На основу одобрења Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача од 29. ИИ 1946. број Д. 604 и наређења Претсједништва Земаљске комисије у Загребу од 8. В 1946. број 2380/46. упутило се је одређено повјеренство ове комисије дана 10. В 1946. са лијечничким вјештацима и помоћним особљем Института за судску медицину Медицинског факултета у Загребу, на наставно ископавање љешева-жртава фашистичког терора у Ст. Градишки.
Од стране Земаљске комисије у Загребу на овај рад пошли су референти Др. Михаило Петровић и Др Радован Жилић, записничар Скароупка Мира и фотографски вјештак Гвозденовић Фрањо.
Од Института за судску медицину Мед. факултета у Загребу налазили су се у саставу повјеренства Проф. Др. Анте Премеру, Др Вељко Бујан, стенографкиња Владимира Павловић и четворица лабораната.
Напријед наведени чланови повјеренства кренули су на пут на камиону, којега је ставило на расположење Претсједништво владе Н. Р. Хрватске из гараже у Мартићевој ул. 15 у 6 ч и 30 м.
У Окучане стигло је повјеренство у 11 ч и 30 м, одакле је преко Котарског
Н. О.-а пожурило одашиљање потребних камиона за превоз љешева од стране Окружног Н. О.-а у Дарувару.
Ради помањкања стамбених просторија у Старој Градишки повјеренство се је у цјелокупном своме саставу смјестило и настанило у згради Епидемиске болнице у Бос. Градишки.
Одмах по доласку и извршеном смјештају упутили су се референти Др. М. Петровић и Др. Р. Жилић са проф. Др А. Премеруом и Др В. Бујаном управнику Завода за присилни рад у Ст. Градишки ради договора о наставку рада на ископавању љешева. Том приликом установљено је, да је у радиони Завода израђено 100 мањих и 10 већих сандука за превоз љешева од материјала, који је још раније упућен Заводу.
Сам рад на ископавању љешева започет је 11. ов. мј. и довршен дана 20. ов. мј. Дана 21. ов. мј. извршено је коначно затрпавање и дезинфицирање свих откопаних јама и гробова, а дана 21. ов. мј. вратило се је повјеренство натраг у Загреб, осим Проф. Др Премеруа, који се морао вратити већ 16. ов. мј.
Кроз напријед наведено вријеме вршени су радови ископавања у свему на три разна мјеста. У првом реду настављен је рад на искапању љешева у Ускочкој шуми, који је рад био прекинут 18. ИВ о. г. Затим је вршено искапање љешева у шуми званој „Међустружје”, гдје су покопани љешеви жртава Јевреја и Срба побијених почетком мјесеца новембра 1942. Коначно вршено је искапање појединих гробова и једне скупне јаме у непосредној близини самога логора тј. садањег Завода за принудни рад у Ст. Градишки.

I Радови у „Ускочкој шуми”

Наставно ископавање љешевау „Ускочкој шуми” започето једана 11. ов. мј., па је током овога дана ископано и по љечничким вјештацима прегледано 197 љешева. Од тога броја идентификовано је само на основу исправа 69 љешева. Како је наставно ископавање, путем штампе, било објављено за дана 13. ов. мј. то се овога дана на терену није налазило публике ни интересената Дана 12. ов. мј. била је недјеља и тог дана није вршено ископавање, већ су референти Др М. Петровић и Др Р. Жилић вршили испитивање појединих свједока из Ст. Г радишке и села Ускока ради прикупљања података обилазећи терен око логора у сврху проналажења скупних јама побијених жртава.
Дана 13. ов. мј. настављено је искапање у „Ускочкој шуми”, а тога дана је ископано и по љечничким вјештацима прегледано свега 262 леша.
Тиме је довршено искапање свих љешева који су пронађени у „Ускочкој шуми ” у свега 4 откопане јаме, те је, кроз наведена два дана вршеног наставног откапања, извађено укупно 439 љешева, а од тога броја 204 мушких, 96 женских и 139 дјечјих љешева.
Овога дана стигао је на лице мјеста већи број интересената тј. рођака и познаника побијених жртава помоћу којих је вршена идентификација појединих извађених љешева.
Истога дана започето је и превожење љешева из ове шуме ради сахрањивања у скупну гробницу у Ст. Градишки. Превоз је вршен само на камиону аутопредузетника Борша из Окучана који је једини тога дана био стављен повјеренству на расположење.
Сљедећег дана тј. 14. ов. мј. Настављен је рад нап оновном искапању дана 17. ИВ о. г. привремено сахрањених љешева, који се раније нису могли превести у Ст. Градишку, ради помањкања превозних сретстава па је истовремено вршена идентификација појединих ових љешева по свједоцима, који раније нису присуствовали самоме откапању.
Тога дана вршила су превожење љешева три камиона и то камиони аутопредузетника Борша из Окучана, Потрошачке задруге из Окучана и Окр. Н. О.-а из Дарувара Истога дана стигао је и делегат Државне комисије из Београда Кртинић Илија док се је претсједница Окружне комисије из Нове Градишке Павловић Јела налазила од првога дана на терену.
Обзиром на број раније ископаних љешева у „Ускочкој шуми” који су повађени у времену од 15. до 19. ИВ о. г. у све 4 откопане јаме у овој шуми пронађено је и по љечничким вјештацима прегледано свега:
311 мушких љешева
467 женских
189 дјечјих
Укупно 967 љешева жртава које су побијене крајем мјесеца септембра 1944. године.
У погледу узрока смрти свих жртава установљено је да су највећим дијелом побијени ударањем тупотврдог предмета у затиљак или ударцем сјекире по глави.
Од цјелокупног броја ових љешева идентификовано је, било на темељу пронађених исправа или препознавањем по свједоцима, приликом овог накнадног искапања 107 љешева, имена којих су појединачно наведена на посебном списку, који се прилаже овоме извјештају.
Пошто је приликом искапања вршеног у времену од 15. до 18. ИВ о. г. идентификовано 114 љешева, то значи да је, у вези овог накнадног искапања и идентификовања од укупног броја од 967 љешева идентификован у свему 221 љеш.
Дана 15. ов. мј. завршено је коначно поновно искападе, раније привремено сахрањених љешева, који су истовремено на свега три на расположење стављена камиона превежени у Ст. Градишку.
Овога дана налазили су се на терену у „Ускочкој шуми” референт Др Р. Жилић и проф. Др А. Премеру, док су Др М. Петровић и Др Вељко Бујан, започели вршити покусно откапање и сондажу терена око самог логора.
Услијед јаке кише, која је почела падати око 11ч и 30 м, морао је бити прекинут рад у „Ускочкој шуми” и око логора, а одважање љешева из шуме извршено је тога дана само једнократно, јер је услијед јаке кише терен био толико расквашен, да се камиони нису могли кретати пољским путем, који води од Ст. Градишке до „Ускочке шуме”.
Истога дана пошао је реф. Др М. Петровић са камионом у Окучане, гдје је дочекао претставнике Жидовске богоштовне опћине из Загреба, која је упутила као своје делегате Анђело Аврама и Вајс Игнаца, а који су довезли са собом један мртвачки лијес, ради превоза љешева непознате жртве фашистичког терора, у име свих побијених јеврејских жртава.
Дана 16. ов. мј. довршено је у цјелости преважање љешева из „Ускочке шуме” до скупне гробнице у Ст. Градишки, а овај је превоз извршен са три камиона, тј. камионом Потрошачке задруге из Окучана, Окр. Н. О.-а из Дарувара, и Д. О. П.-а из Дарувара. Поменути камион Д. О. П.-а из Дарувара стигао је у Градишку дан раније, па је камион аутопредузетника Борша из Окучана враћен пошто је био довољан број од три камиона за пријевоз цјелокупног остатка љешева.
Овога дана завршени су коначно сви радови вршени у „Ускочкој шуми”.

 

II Радови у шуми „Међустружје”

 

Дана 16. ов. мј. започето је откапање јаме пронађене у шуми „Међустружје” у којој су покопане жртве Јевреја и Срба побијене почетком новембра 1942. Ова јама налази се један км. ближе према Ст. Градишки од поменутих јама у „Ускочкој шуми”, а око 300 м удаљена од лијеве обале ријеке Саве, на самом рубу шуме зване „Међустружје”.
На рад искапања ове јаме упутили су се реф. Др Р. Жилић, Проф. Др А. Премеру, записничар Скароупка Мира, фот. вјештак Гвозденовић Фрањо, са једним дијелом помоћног особља института за суд. медицину.
Искапању се је придружио делегат Ж. Б. У.-а из Загреба Вајс Игнац, који је на лице мјеста повезао са собом довезени мртвачки лијес, ради превожења љеша непознате жртве, која се имала ексхумирати у име свих побијених Јеврејских жртава настрадалих за вријеме усташко-фашистичког терора.
Откопавањем ове јаме установљено је да су љешеви у ту јаму били побацани без одјеће, па је тек само неколико љешева пронађено са одјећом. Сви љешеви у овој јами лежали су управо страховито међусобно испремијешани, из чега се закључује да су љешеви претходно усмрћивани, а потом бацани у саму јаму, многи међутим могуће још неусмрћени. Ови љешеви налазе се у посве распаднутом стању. Идентификација истих није се могла ничим установити.
Самим оваквим налазом установљено је да би вађење и евент. превожење ових љешева изискивало један огромни посао, нарочито због тога, што се поједини љешеви неби могли повадити читави и појединачно већ у дијеловима тј. поједини органи посебице те напосе стога што је у саму јаму надирала јака вода
Обзиром на овај налаз и евидентност да се на никакови начин неби могла извршити идентификација љешева, то је повјеренство у споразуму са претставницима Ж. Б. У.-а ријешило да се не приступи појединачном вађењу љешева, пошто би читави рад на томе био управо бескористан.
.Из ове јаме извађене су свега 4 љешине, један мушки, један женски, један мушки дјечји и један женски дјечји љеш, који су као непознате јеврејске жртве предани претставницима Ж. Б. У.-а из Загреба.
По љечничком вјештаку Премеру Др Анти извршен је преглед једног дијела откопаних љешева, па је установљено да су ове жртве већим дијелом усмрћене ударањем неких жељезних шипки по прсима и леђима, а тек код незнатног броја ових љешева пронађени су трагови стријелних рана. Љешеви жртава, које су побијене ударањем жељезних шипки, нису показивали трагове оваквог усмрћивања, али је то утврђено на основу казивања свједока, који су видјели да су усташе, који су ову групу одводили, носили са собом овакове неке шипке. Обзиром на саму испремијешаност ових љешева даде се оправдано закључити, да је велики број ових жртава био побацан у саму јаму у полуживом стању.
Како је ова јама дуга у свему 14, а широка 4 м, то је према дубини укопа, положајима и стању љешева, установљено, да се у истој мора налазити најмање око 960 љешева побијених жртава.
Након извршеног прегледа, ова је јама поновно затрпана и слиједећег дана израђен на истој посебни хумак, кој и има натпис. „Овдје почива 960 Срба и Жидова, мужева, жена и дјеце, жртава фашистичког терора”.

III Радови на терену око Завода за принудни рад у Ст. Градишки
а) Са источне стране логорског простора на удаљености од око 150 м од логорског зида, а са сјеверне стране и непосредно до старог православног гробља налази се један простор, који је испуњен мањим хумцима и дјеломично означен са крстовима. На овоме простору вршена су према добивеним подацима, закапања затвореника по усташама од почетка оснивања самог овога концентрационог логора. На овом простору вршена су наводно закапања мањих скупина и то у главном оних затвореника, који су помрли од заразних болести или глади.
Рад на прекапању овога простора започет је 15. ов. мј., те су на истом вршена искапања само појединачних гробова, а ова искапања вршена су у свему на 13 разних мјеста.
У откопаним гробовима нађено је: на тримјеста по један љеш, на једном мјесту два, на два мјеста по пет, на два мјеста по седам и на једном мјесту 14 љешева, док су на осталим мјестима искапања остала без резултата. На потоњем мјесту на коме је пронађено 14 љешева, нађено је 12 дјечјих љешева.
Као узрок смрти код ових љешева установљено је у два случаја вјешање, јер су код тих нађене омче на врату, код једнога револверски хитац испаљен из близине, док код осталих љешева нису пронађени никакови видљиви трагови усмрћења, па се закључује да су такове жртве помрле или од глади или какове болести.
Сви ови љешеви били су сахрањени у тим јамама без икакове одјеће, а код њих нису пронађени никакови трагови или знаци за поближе утврђење идентификације, само је код једног љеша утврђена лахка девијација кости носа, а код једнога су пронађена два златна зуба кутњака.
Према попречном броју у ове јаме закопаних љешева и самој површини овога простора, може се оправдано предвидјети да је на том подручју, према цјелокупној површини и броју хумака покопано око 9.000 љешева.
Идентификација љешева сахрањених на овоме простору могла би се установити само помоћу свједока, који добро познају најбитнија и најкарактеристичнија обиљежја појединих жртава, а у колико би такови свједоци сазнали барем приближно мјесто извршеног укопа.
Пошто се је извршеним појединачним откапањем ових гробова установило да је немогуће извршити идентификације љешева, а како постоји вјеројатност да би се накнадно могли јавити рођаци појединих ових жртава сахрањених на томе простору, то се није приступило прекапању читавог овога терена и вађењу љешева из појединих гробова, само зато да се неби тиме онемогучило даљње проналажење и идентификовање појединих жртава. Све ово није учињено тим више, што се читави овај простор налази непосредно уз само гробље, а недалеко мјеста на коме је ископана и израђена скупна гробница љешева – жртава побијених у „Ускочкој шуми”.
б) Са сјеверозападне стране логора започето је дана 7. о. мј. копање трију јама, пошто је установљено да би се на том простору имала налазити једна скупна јама жртава, побијених крајем мјесеца јануара 1942. године.
На том дјелу земљишта налазила се је раније мала шума, односно логорски парк, који је од стране усташа у цјелости сасјећен а на том дијелу земљишта извршена је нивелација терена и насипање већег слоја земље, па је само откопавање вршено много дубље, него на осталима дјеловима вршених откопа. На једном од тих мјеста, након копања у дубину од 2 и по метра наишло се је на љешеве побијених жртава.
На том мјесту, које је удаљено око 80 м у сјеверном правцу од сјеверозападног угла логорског зида, пронађена је скупна јама љешева величине 3 м и 20 цм х 3 м 20 цм.
Услијед високог слоја земље, која је била навежена изнад ове јаме, љешеви у тој јами били су чврсто пригњечени један уз другога, тако да је било готово немогуће њихово одвајање, осим само у горњем слоју истих.
По љеч. вјештаку Др Вељку Бујану извршен је преглед ове јаме и горњег слоја љешева у овој јами, па је оваковим прегледом установљено да су ови љешеви били усмрћивани оштрим засјецима сјекире у главу или ударани тупотврдим предметом по лубањској кости.
Љешеви нађени у овој јами побацани су у исту заједно са одјећом, али потањим прегледом горњега слоја ових љешева установљено је, да су жртвама били извртани џепови одјеће, тако да се код њих није могло пронаћи никакових предмета ни исправа.
Љешеви у претежном дијелу потичу од одраслих мушкараца који су највећим дијелом били обућени у сељачка одијела и опанке. Нађено је неколико женских љешева од којих је један био обучен у сиву пругасту пиџаму, преко које је навучен црни дуги капут.
Код свих ових љешева и одјеће која је била на њима наступила је већ такова трулеж, да се дијелови одјеће при самом додиру потпуно распадају. Обзиром на оваково стање љешева било је немогуће појединачно вађење истих. Вађење љешева могло би се подузети само вађењем појединачних дјелова тијела односно кости, које би се након вађења морале састављати, а такови рад изискивао би посао од више дана, који коначно, обзиром на немогућност препознавања и идентификације не би водио до неког конкретнијег резултата.
Сама ова јама опкопана је са све четири стране до дна, па је обзиром на смјештај љешева и јаку згњеченост истих установљено, да се у истој мора налазити најмање око 600 љешева.
Након ове констатације није се приступило раду на вађењу љешева исте јаме, већ је након прегледа јама поновно затрпана и извана видљиво означена.

Рекапитулација

Према напријед изложеном пронађено је током читавог рада и то:

У „Ускочкој шуми” 967 љешева
У шуми „Међустружје” 960 љешева
У скуп. јам. код логора 600 љешева
У појединачним јамама код логора 43 љеша
тј. свега укупно 2570 љешева

Са источне стране логорског простора налази се, као што је већ споменуто, низ хумака од појединачно побијених и повремено помрлих од глади или болести бивших затвореника усташког логора, па се према појединачном пробном откопавању ових гробова са поузданошћу може устврдити да је на том предјелу сахрањено око 300 љешева.
Према казивању свједока Симић Винка, Матрековић Мије и Клисић Милоша из Ст. Градишке, усташе су крајем 1944. године вршили масовна убијања заточеника из логора, које су највећим дијелом поубијали у школској згради у Ст. Градишки, док су љешеве свих у ово вријеме и на овом мјесту поубијаних жртава побацали у ријеку Саву.
Осим тога, ови су свједоци навели, да су у то вријеме усташе на стотине затвореника одводили путем према Јасеновцу и одвозили сплавовима Савом према Јасеновцу, те љешеве ових жртава, које су све путем поубиј али, највећим дијелом побацали су у Саву, док је један дио од ових жртава покопан по разним мјестима у шуми према Јасеновцу.
Свједок Клисић Милош исказао је да су усташе године 1943., након заузећа Козаре, дотјерали у Ст. Градишку читаве масе свијета, заједно са колима и стоком, те да је том прил иком протјерано према Ј асеновцу око 15.000 људи, жена и дјеце.
Овај свједок наводи да су усташе 6. И 1942. опколиле село Ускоке и извршили покољ Срба у том селу, па да је том приликом побијено око 130 људи, жена и дјеце из тог села, а у прољећу 1942. да су исто тако опколили села Млаку и Јабланац, која се налазе између Јасеновца и Ст. Градишке те поубијали српско становништво ових села, тако да у селу Јабланцу, које је раније имало око 300 становника, данас има свега највише око 50, а у селу Млаки, која је раније имала 700 становника, да је данас остало највише свега око 150 становника.
Долинар Едо, поштар из Вел. Копанице, који је раније службовао на пошти у Ст. – Градишки, а који је од стране повјеренства телеграфски позван да дође у Ст. Градишку, ради давања података о скупним јамама и гробовима, упутио је повјеренству писмени поднешак, у коме је, међу осталим навео да су усташе у логору Ст. Градишка погушиле једном приликом на неком подруму око – 7.000 дјеце, само да не зна камо су доспјели љешеви ових дјечјих жртава. Исти наводи да се тако није могло дознати за гробове хиљада људи и жена, који су у овом логору побијени, но наводи да су у граби која лежи уз цесту према Окучанима пострељане масе затвореника, а да су љешеви ових жртава одважани камионима у Јасеновац.
За вријеме самога овога рада на откопавању љешева жртава усташко- фашистичког терора, није се могао ни приближно установити број свих у том логору побијених жртава, али нити би се, према свему истакнутоме овај број могао установити тражењем и откопавањем даљњих скупних јама или појединачних гробова, тим више што се овакове јаме и гробови тешко проналазе и што је велики, а можда и највећи дио побијених жртава побацан у ријеку Саву.
Између осталих испитаних свједока интересантан је исказ, Хаџијусуфовић Адема из Бос. Градишке, који је навео, да је 18. В 1945., након ослобођења Ст. Градишке пошао у сам логор у потрази за својм сином и двјема кћерима, те да је том приликом видио, читави простор логора, ходнике и собе појединих зграда упрскане крвљу са остацима поразбацане одјеће, а у подрумским ћелијама, које су биле наплављене водом наишао је на велики број љешева, које су пливале по води са траговима страховитог мучења и злостављања. Исти је наишао на један велики узидани котао четвртастог облика, дуг око 2 и 50 м, а широк око 1 и 20 м, који се и сада налази иза зграде логорске радионе, и у томе котлу видио је један посве скухани љеш неке жене, а исти је чуо приповједати од Османа Мисимовића из Бос. Градишке да су у том котлу усташе често пута кухали своје жртве.
Пошто је, према већ раније добивеним подацима, утврђено да се уз обалу ријеке Саве, нарочито узводно према Јасеновцу, налази на многе љешеве, које је избацила вода или који су обзиром на ниски водостај ријеке изишли на површину, то је повјеренство имало намјеру упутити једну екипу узводно барем до села Јабланца, да би на једном одређеном дијелу тока ријеке Саве установило број овако избачених костура, али то није могло бити извршено, јер се није могло прибавити потребно пловно средство.
Међутим изишао је чамцем фотографски вјештак Гвозденовић Фрањо, који је обишао само један незнатни простор обале ријеке Саве, а у дијелу простора вршеног откопа у „Ускочкој шуми”, па је на том дијелу снимио неколико фотографских снимака и установио, да се доста уз обалу ријеке Саве налазе костури овакових љешева, који су готово сви били везани жицом на коју су били привезани тешки жељезни предмети.
У погледу проналаска љешева појединих побијених рођака од стране дошавших интересената, који су присуствовали на раду вршеног искапања, може се навести да је управо неким сретним случајем највећи дио ових интересената, који су дошли из разних мјеста из Сријема, међу љешевима повађеним у „Ускочкој шуми”, пронашао љешеве својих рођака. Преостали дио ових интересената, којима није успјело пронаћи своје, увидјео је, вршењем даљњих трагања и откапања сву тежину самог проналажења појединих љешева, па се у том погледу може констатовати, да су сви ови интересенти са цјелокупним радом на терену били задовољени.
За вријеме читавог рада на самом превожењу љешева из „Ускочке шуме- ”, нису били употребљени ради пријевоза сви љесови, који су израђени у радиони Завода за принудни рад, па је један дио ових љесова остао неупотребљен, а за љесове, који су били употребљавани, замољена је управа Завода да даде исте опрати, дезинфиковати и похранити на једном дијелу логорског простора, до даљњег наређења о расположби са истима.
Моли се претсједништво Земаљске комисије, да овај извјештај изволи примити до знања.

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

 

У Загребу, 28. маја 1946.
Референти Земаљске комисије:
(Др Михаило Петровић и Др Радован Жилић)

 

В. Дедијер, А. Милетић, Против забирава и табуа, стр.111-118
ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА
за утврђивање злочина окупатора и њихових
помагана у Војводини
ПОВЕРЕНИШТВО ЗА ОКРУГ СРЕМСКИ

Број 397
маја 1946. год.
Земун

Предмет:
Извјештај о ексхумацији (ИИ део)
жртава усташког логора
у Старој Градишки.

ДРЖАВНОЈ КОМИСИЈИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И
ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА
БЕОГРАД

Наставак започете ексхумације жртава усташког логора у Ст. Градишки одређен је 13. маја 1946. год., како ме је Земаљска комисија Хрватске о томе обавестила. Будући да сам био спречен, како сам Вас о томе обавестио, стигао сам на лице места 14. маја у јутро. Комисија из Загреба, чим је стигла на терен наставила је откопавање започете а недовршене две гробнице у шуми званој „Струг” (око 12 километара далеко од Ст. Градишке).
Овом приликом Комисија из Загреба је покушала боље организовати већ започету ексхумацију; начинили су око стотину појединачних и неколико већих сандука за пренос лешева, и – како су ме обавестили – председништво владе Федералне Хрватске требало је дати на употребу 4 камиона, међутим нису их добили. Једва су добили 2 камиона од Окружног народног одбора у Дарувару. Један од тих камиона био је једва употребљив, а будући да возач тога камиона није могао издржати у томе послу, без ичије дозволе, чим је први пут довезао до заједничке раке нешто лешева, вратио се је у Дарувар. Преостали камион је припадао приватнику, и он је нерадо возио лешеве, те је и сам издржавши два дана напустио посао. У међувремену вратио се је први камион са другим возачем и пренос лешева је ипак био у току. 14. маја из Славонског Брода дошли су да присуствују ексхумацији: Цар Пера, секретар Окружног Јединственог фронта и Узелац Златко, шеф отсека народне сигурности бродског Округа; одмах сам то искористио, те сам замолио поменуте другове, да на сваки начин добаве бар још два камиона и потребан бензин. 15. маја то је било и учињено и стигла су још два камиона са потребним бензином; тако, почевши у среду, у четвртак 16. маја возила су три камиона, и 17-тог овог месеца пренос лешева је био завршен. Тако захваљујући поменутим друговима пренос лешева је уредно обављен.
Пошто је завршено откопавање све четири гробнице у шуми „Струг”, утврђено је у њима нађених 967 лешева (укупно са 528 лешева пронађених први пут).

Мушкараца 211
Жена 467
деце 189
укупно 967

Међу њима идентификовано је 218 жртава.
То су све жртве пронађене у шуми „Струг” (између Ускочке и Горјанске шуме, уз поток „Струг”). Од укупног броја жртава из поменутих гробница 967 пренешено је до гробља у Босанску Градишку 76. (Приликом првог дела ексумације), до православног гробља у Ст. Градишку пренешено је и посебно сахрањено 92. идентификоване жртве православаца и нешто католика — 92: у шуми у заједничкој раки сахрањено је око 500. Цигана и Муслимана из Босне (околине Бос. Градишке), које су тако остале по сагласности меродавних фактора из Бос. Градишке и оштећеника. Све остале не-идентификоване жртве (православци) пренешене су до православног гробља у Ст. Градишки и заједно са 7. исто тако неидентификованих жртава нађених у једној раци поред логора на источној страни (од тих 7. жртава: 2. вешана, један убијен пиштољем, остали без пронађених озледа).
У суседној шуми са друге стране потока „Стру”(Г)?, на око 600, метара ближе Ст. Градишки у шуми, по казивању мештана, пронађена је једна рака жртава од 1942. године, у Којој је страдало око 1000, жртава; преко две трећине тих жртава су јевреји, а једна трећина православци (према подацима који говоре о таквој колони која је на томе месту страдала).
Јеврејска богоштовна општина у Загребу је одлучила да од свих тих жртава – Јевреја узме само четири жртве: једног човека, једну жену, једно мушко и једно женско дете; те жртве да пренесу у Загреб гдје ће начинити заједнички споменик за све жртве Јевреја, а ове пренешене жртве ће њих само симболички престављати. Поводом тога, и будући да су све жртве у тој раци у таквоме стању да о препознавању и идентификацији нема ни говора, јер су делом сасвим иструлиле, а делом голи и у раци која је подводна, те жртве нисмо никуда преносили. Утврђено је само колико жртава у тој раци може да буде и којим начином су убијени. Гробница је откопана и уз једну ивицу копало се је у дубину да би се могло констатовати колика је кубатура раке, према чему се и констатовало да у тој раци може бити око 1000 жртава Северни део гробнице је испуњен жртвама у оделу, које су са свим иструлиле и налазили смо само распаднуте кости у трулежу одела. То су вероватно били они Јевреји који у опште нису логорисани и задржавани у логору. Јужни део раке је испуњен голим лешевима. Констатовано је само пар случајева убистава метком, за остале начин убиства нње се могао утврдити. Исто тако очито је, да су жртве у тој раци закопане, у два маха побијене: у северном делу гдје су жртве у оделу и сасвим сатруле, побијене су раније, док жртве из јужног дела раке су побијене касније, јер су још потпуне, у читавом стању и несатруле. Гробница је прописно затрпана са хумком и дрвеном плочицом, која ће се касније – како је о томе био говор – прописно уредити и начинити спомен – плоча.
Више масовних гробница за које се могло знати гдје су, није било. Ухапшеник усташа Марковнћ Јаков (о коме је у прошлом извештају било говора, гдје је био приложен и записник о његовом саслушавању) је показивао гдје се од прилике треба да налазе још четири масовне гробнице западније, и уз исти насип потока „Струг”, у истој шуми, гдје су откопане поменуте четири гробнице, али се оне нису могле пронаћи.
Око самог логора у Ст. Градишки (сада Завод за присилан рад) није се знало ни за једну масовну гробницу. По казивању мештана (секретара М. Н.
О. и његове кћери) каже се, да на северној страни логора мора бити једна масовна гробница на ивици једног шумарка уздуж пута, који заобилази логор, а према самом логору; исто тако наводно да постоји негде једна масовна гробница на северној страни логора са друге стране пута, а уз пут који води према Окучанима. Кћи поменутог секретара Месног одбора је показала место гдје она мисли да се налази поменута масовна гробница уза сам логор, али копањем у дубину од преко 2 метра није се ништа могло пронаћи. Она се није могла у томе снаћи, јер поменути шумарак је касније исечен. Дан-два прије почетка другог дела ексхумације на том делу сада обрађене њиве копан је бунар; у дубини од око 2 метра наишло се на пар лешева, тада су то привремено затрпали. Комисија из Загреба дан прије мога доласка је поново отворила ту јаму и будући да у тој дубини нису одмах могли установити више жртава, које су биле сасвим иструлиле и без икакве могућности препознавања поново су затрпали. Када смо завршили ексхумацију гробница у шуми и пренос лешева, инсистирао сам на томе да се око самог логора начини више пробних копања у дубину на местима гдје има изгледа да се налази масовна гробница. Тако смо начинили двадесетак пробних копања Уза сам зид логора са источне стране тврдили су заинтересовани оштећеници да се налази гробница, ту смо начинили девет пробних копања и нисмо ништа могли установити. Тако смо поново отворили јаму гдје је започет бунар, те се је копало проширујући ту јаму по површини лешева догод је њих било а исто тако на једној страни и у дубину, и констатовано је да у тој масовној раци може бити око 600 жртава; оне су потпуно сатруле, и – јер је на њима био тежак слој земље у дебљини од око 2 метра – лешеви су били, будући да су већ сатрули, сасвим сабијени. Поводом тога, наронито због трулежа, није се лако могло констатовати на који су начин те жртве побијене. Према податцима то су жртве из почетка 1942. године. Ту смо раку прописно закопали и начинили хумку са дрвеном плочицом; нисмо жртве пренашали у заједничку раку.
На источној страни логора одредивши да се на једном месту проба копати, уз пругу вагонета на ивици увале која је пуна гробова, пронашли смо 7 жртава: два вешана са комадом ужета око врата, један убијен пиштољем, за остале се није могао установити начин убиства. Ове жртве су биле у оделу. Како је поменуто, те жртве су пренешене у заједничку гробницу.
На североисточној страни логора у непосредној близини иза једне узвишице налазисе једна уздужна увала (која ће бити тачно уцртана на скици, која ће бити приложена записнику о ексхумацији, који ће Вам бити ускоро достављен), која је пуна гробова: у четири реда по тридесетак. Ти су гробови обележени са још преосталим крстовима или плочицама дрвеним са бројевима заточеника, који су ту сахрањени. То је било логорско гробље, гдје су закопавани сви помрли заточеници логора. Према податцима и исказима неких сведока, као и преживеле заточенице логора Подкрајац Анке из Загреба у те појединачне раке, које су обележене само једним логорским бројем жртве на крсту или плочици, закопавано је обично, некада и редовно више жртава Стога смо и ту чинили пробна копања. Тако смо отворили девет таквих обележених гробова и нашли:
Једна гробница- обележена као појединачна – нађено лешева 1.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 1.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 2.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 5.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 7.
Једна гробница- обележена као појединачна – нађено лешева 14.
Међу тим жртвама: код два леша нађене су разбијене лобање, остали без пронађених озледа.
Читаву ту увалу нисмо могли прекопати, јер су жртве дубље закопане и редовно тако сатруле да је идентификација немогућа; о томе смо уверили заинтересоване оштећенике, те откопавање тих гробница нису ни тражили. Поводом тога, а нарочито због великог и дужег посла, тим пре што нам Завод за присилан рад није мога дати за дуже време већи број затвореника за рад (будући да су у јеку њихови пољски и остали послови), читаву ту увалу даље нисмо могли прекопавати. У главном, према броју пронађених лешева у појединачним гробовима, може се постотно израчунати колико има више жртава него обележених гробова, и према томе онда и вероватна сума свих у тој ували покопаних жртава. То ће, како смо о томе говорили, учинити Комисија у Загребу и унети у записник о ексхумацији.
Како сам добио директиву, да се осим заједничкога записника о читавој ексхумацији начине и посебни записници поводом сваке препознате жртве саслушавајући присутну родбину тих жртава, такви записници су и начињени. Друг Петровић др Михајло, референт Земаљске комисије Хрватске је још препознавања жртава саслушавао присутне оштећенике у један заједнички записник са појединачним изјавама, а после је то употпунио са допунским записником о саслушаним оштећеницима који су препознали неке од жртава; по редном броју изјава он је редовно повезао изјаве поводом исте жртве другог записника са првим. Те записнике добићете ускоро са записником и извештајем (загребачке комисије) о ексхумацији.
Водећи рачуна о тим појединачним записницима (о препознатим жртвама), што ми је нарочито наглашено, и пратећи ток читаве ексхумације, у њој учествујући, сматрао сам нарочито за важно и узео себи у задатак, да у свему будем при руци заинтересованим оштећеницима: поводом преноса препознатих жртава, њиховог привременог појединачног сахрањивања, док их родбина не буде могла пренети у своја места, да сузбијам нетактичка и неумесна негодовања ојађених оштећеника (нарочито када се тако спомињу сви ови злочини као да су их учинили Хрвати) итд.
Место за заједничку гробницу на православном гробљу у Ст. Градишки изабрао сам у присуству једног представника свих оштећеника, тако да су и у том смислу били задовољени. Одмах при почетку рада, док смо још чекали долазак загребачке Комисије (15. априла 1946.) говорио сам са свим присутним оштећеницима, који су примили мој предлоп да се све препознате жртве одвојено или у мањој групици, ако су из истог места, привремено сахране са потпуним натписима, тако да се оне, кад год њихове породице буду добавиле лимени сандук, могу појединачно откопавати и преносити, а да ту Комисија не мора бити присутна Нагласио сам им том приликом да се увек тада јаве – приликом сваког таквог преноса – Месном народном одбору, који ће – како сам Председника у то упутио – водити евиденцију тако пренешених жртава. Ти појединачни гробови су у близини заједничке раке на самом почетку православног гробља; свака жртва има плочицу са бојом назначеним идентитетом жртве. Тако смо посебно сахрањивали и отале жртве идентификоване, (осим идентификованих жртава Цигана- Муслимана из Босне, који су сахрањени у заједничку раку у шуми што је било у сагласности са надлежним факторима из Бос. Градишке и оштећеницима), на основу пронађених докумената, и ако никога од родбине тих жртава није увек било присутно. Досада из тих гробница, препознатих и идентификованих, пренешено је око 60 жртава.
Говорећи о успеху ексхумације можемо рећи следеће
Не рачунајући на све податке које је Земаљска комисија Хрватске морала имати о тако масовном случају усташких злочина, као што је овај случај логора Ст. Градишка, чиме би ова ексхумација била далекосежнија и успешнија, са свим податцима и средствима, која су се имала на расположењу, ова ексхумација је ипак задовољила постављеном задатку. Поводом тога, што земаљска комисија Хрватске није имала скоро никаквих података (бар не довољно), ова ексхумација је у толико више успела, јер овом приликом поменута Комисија је бар сада дошла до прилично нових података. Осим тога неће више бити оштећеника, који ће моћи захтевати да се откопавају и преносе жртве логора у Ст. Градишки.
За Комисију из Загреба овом приликом може се рећи, да је у овом наставку ексхумације била сасвим ревноснија. Референти Земаљске комисије Хрватске у овој ексхумацији (први пут био само др Михајло Петровић, а другом при-
ликом дошао и др Жилић Радован, референт Земаљске комисије Хрватске) ипак нису били довољно предузимљиви и најбољи организатори. Некада дају утисак као да им није стало да се што више утврди. Случајно нађена гробница приликом копања бунара била би затрпана, јер да лешеви нису за препозна-вање, а да нисам инсистирао да се оно што је могуће утврди. Не мислим овим да их можда оптужујем, али такав утисак био је јасан. У целини сво особље Загребачке Комисије је задовољило. За другове чланове те комисије, из медицинског института из Загреба: професора др Премеру Анте, др Вељка Бујана и за оба лаборанта, мора се рећи да су били у послу за сваку похвалу. Њихов рад стално са лешевима, што се тешко подноси, сваком захтеву сваког оштећеника одмах и сасвим пажљиво удовољавајући, прецизно прегледавши бар 1000 лешева итд. и све то што је нај-напорније, често учествујући и у пословима организације, што је била ствар референата, они су заиста дали све од себе.

Прецизне податке доставиће Вам Земаљска комисија Хрватске.

 

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ

В. Дедијер, А. Милетић, Против забирава и табуа, стр.118-123

 

 

 

 

 

 

 

 

сведочанства

Риболијев извештај

На слици: Јасеновац 1945.
Фото: Архив Југославије, инв. бр. 10363