Други период постојања јасеновачких логора трајао је од лета 1942. до маја 1943. године. Било је ово најкрвавије раздобље у четворогодишњем постојању система логора Јасеновац. Током јуна у логоре свакодневно стижу велике групе заточеника из свих крајева НДХ. Терор над српским православним становништвом достигао је врхунац за време офанзиве на Козару. Многобројно српско становништаво одведено је у логоре Циглана и Стара Градишка. Један знатан део њих одмах је побијен, а други који су чинили махом радноспособни мушкарци и жене одведен је на присилан рад у Немачку. У логорима је остао велики број деце свих узраста. Нека од њих су умирала од глади и болести, нека побијена, а један број је спашен захваљујући акцији Дијане Будисављевић. У овом периоду извршено је готово потпуно уништење Ромске популације у НДХ. За њих је у испражњеном српском селу Уштица формиран тзв. Цигански логор. У тај логор је током јуна и јула довођено и српско становништво са подручја Козаре.
На слици: Запаљено село у Босни
Фото: Архив Југославије, инв. бр. 276
