Настамбене прилике треба поделити у два временока периода, и то: 1) период до даласка мећународне комисије у логор (6. II 1942. г.) и 2) од тога дана па на овамо.
За време првог периода, тј. до 6. II 1942. г. 1.100 заточеника било је смештено у три мале и врло примитивне бараке, које нису имале прозора него само по двоја врата. Те бараке су више личиле на свињце него на станове за људе. Дужине су биле око 20 м, а ширине око 6 м, док висине око 3 м. Таква једна барака је одрећена само за заточенике Србе. У тој бараци је становало просечно 300 до 450 заточеника Срба под страховитим нехигијанеким условима, формално набацани од патоса до крова једни на другима, пуни вашију, сваковрсне нечисти, блатњави, здрави, мокри и болесни. Управо страхота, која би се могла мерити само са паклом.
Када се сазнало да ће доћи мећународна комисија да прегледа логор и заточенике, тада је усташка управа одредила да заточеници на брзу руку, конац месеца јануара и почетком месеца фебруара 1942. г. подигну 6 комада модерних барака немачког система за склапање, затим једну бараку за болницу, једну бараку за амбуланту, те једну бараку за кухињу. Срби заточеници радећи дању и ноћу све су го подигли у једном рекордном року од пар дана. При том треба истакнути да је сав рад обављен у сред највеће зиме, а при температури од 20 до 33 ступња цилзијуса испод ништице. То зидање барака заточеници Срби су у великом броју платили својим животима, јер су се разболели, а како су већ били изнурени те су нагло умирали, или су их пак усташе убијали као даље непотребне и баласт.
Када су почетком фебруара (1942) биле готове нове бараке за становање заточеника, тада су заточеници прешли на становање у њих, а старе су бараке срушене. С тим датумом почиње нови бољи период за заточенике у погледу настамбе.
Из Меморандума СПЦ – сведочење Војислава М. Прњатовића
Јасеновац место натопљено крвљу невиних – Споменица, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд, 1990. стр.36-37