Низводно низ Саву једно 2—3 км. (од села Јасеновац*) а на ушћу ријеке Лоње у Саву подигнут је на имању и творничком простору фирме Бачић и друг, Јасеновац, сам сабирни заточенички логор.
Логор се налази на мочварном и подводном терену, те је опкољен насипима, који га штите од поплава. Како је логор са свих страна опкољен водом и мочварама, а са селом Јасеновац везан је једино једним јединим добро чуваним путем, то је бјекство из логора под нормалним приликама посве немогуће.
Логор Јасеновац се зове „сабирни“ стога што је од септембра мјесеца 1941. год. постао централни логор у који се упућују нови заточеници, а Јасеновац их затим даље распорећује по осталим филијалним логорима. Тако је Јасеновац од септембра мјесеца (1941) у непосредној својој близини имао 4 филијална логора и логор у Старој Градишки. Током јесени и зиме 1941. год. и 1942. год. у Хрватској су ликвидирани сви мушки заточенички логори осим Јасеновца са његовим филијалама и Старом Градишком. Концем јануара 1942. год. коначно је ликвидиран логор “Даница” у Копривници, а његови задњи заточеници Срби су пренешени у Јасеновац. Тако да данас постоји само један једини мушки заточенички логор и то Јасеновац са филијалом у Старој Градишки.
Имање и фабрички простор фирме Бачић и друг у Јасеновцу изабрато је за заточенички логор, по мом мишљењу, због слиједећих разлога: а) што је на подводном и неприступачном терену, па је бегство из њега немогуће, а осим тога водом и мочварама отсечен је од осталог света, па се не може ни на који начин одржавати контакт измећу логора и спољњег свијета, и б) што се на том терену налазе творничка постројења фирме Бачић и друг, а што је све запљењено у корист Хрватске државе, јер је Бачић емигрирао у Србију. Наиме, намјера је усташа да од Јасеновца направе један не само сабирни, него и један радни индустријски логор, будући да су на терену подигнуте веће и добре творничке радионице за израду ланаца, ковачнице, браварије, кљештара, лимарија, тапецирерај, пушкарница, аутомеханичка радноница, столарија, коларија, електроинсталатерска радионица, циглана, парна пилана, те парна електрична централа, која подједно даје светло и самом месту Јасеновац.
Из Меморандума СПЦ – сведочење Војислава М. Прњатовића
Јасеновац место натопљено крвљу невиних – Споменица, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд, 1990. стр.34