Точка 2.

Особе које поред аријских предака имају једног предка другог кољена Жидова или другог
еуропског неаријца по раси изједначује се обзиром на стицање држављанства с особама аријског подријетла.

Особе са два предка другог кољена Жидова по раси такођер могу бити обзиром на држављанство изједначене с особама арисјког подријетла, у колико то у точки 3. није другачије одређено.

Точка 3.

Као Жидови у смислу ове законске одредбе вриједе:
1. Особе, које потјечу барем од троје предака другог кољена дједовá и бакá), који су Жидови по раси. Дједови и баке вриједе као Жидови, ако су мојсијеве вјере или су се у тој вјери родили.
2. Особе, које имају два предка другог кољена, који су Зидови по раси, и то у овим случајевима:
а) ако су биле 10. травња 1941. припадници мојсијеве вјере или ако су касније на ту вјеру прешли;
б) ако имају брачног друга, који вриједи као Зидов у смислу 1.;
ц) ако су послије ступања на снагу ове законске одредбе склопили брак с особом, која има двоје или више предака другог кољена Жидова по раси, и потомци из таквог брака
е) ако су незаконита дјеца са Жидовом у смислу 1. а роде се посије 31. сијечња 1942.;
ф) ако министарство за унутарње послове на образложени приједлог раснополитицког повјеренства одлучи, да вриједе као Жидови
3. Особе, родене изван територија Независне Државе Хрватске од родитеља, који не потјечу из Независне Државе Хрватске ако су биле 10. травња 1941. мојсијеве вјере или имају најмање двоје предака другог кољена Зидова по раси, или вриједе као Зидови у смислу закона земље, из које потичу
4. Особе, које су послије ступања на снагу ове законске одредбе склопиле обилажењем законске одредбе о заштити аријске крви брак, који је забрањен и њихови потомци
5. Особе, која су незаконита дјеца Жидовки у смислу 1

Точка 4.

Као Циганин у смислу ове законске одредбе вриједи особа, која потјече од двају или више предака другог кољена, који су Цигани по раси.

Точка 5.

Код министарства унутарњих послова оснива се расно политичко повјеренство, које донаша
мнијења и приједлоге у свим двојбеним случајевима расне припадности. Коначно рјешење у двојбеним случајевима расне припадности донаша министарство унутарњих послова.
Прописе о устројству и дјелокругу рада тога повјеренства издати ће министарство унутарњих послова посебном наредбом. Прописе о устројству и дјелокругу рада тога повјеренства издати ће министарство унутарњих послова посебном наредбом.

Точка 6.

Особама, које су се прије 10. травња 1941. исказале заслужнима за Хрватски народ,
напосе за његово ослободење, као и њиховим брачним друговима, с којима су склопиле брак прије ступања на снагу ове законске одредбе и потомцима из таквог брака, у колико би се на те особе могла односити ова наредба, може поглавар државе изван прописа ове наредбе признати сва права, која припадају особама аријског поријетла.

Точка 7.

Проведба ове наредне повјерава се министру унутарњих послова.

Точка 8.

Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашења у Народним новинама.

 У Загребу 30. травња 1941. године

Поглавник
Др. Анте Павелић

Број: XLV– 68 З. п. 41
Председник законодавног
повијереништва при Поглавнику:
Др. Милован Жанић, в. р.

(Објављено у Народним новинама, Службеном листу Независне Државе Хрватске од 23. травња до 5. свибња 1941. године) 

Антун Милетић (1986),  Концентрациони логор Јасеновац 1941 – 1945, књига IIi, Народна књига и  Спомен подручје Јасеновац, стр. 16–19