Др Саломон Конорти Буки
Радио је с толиком упорном снагом, да су му се сви дивили. Безброј болесника је умрло на његовим рукама, којима је до посљедњег даха улијевао бодрост и наду. Врло је ријетко говорио и, на провокације агената и »цинкера«, он је само мирно гледао и шутио. Није волио логорске цинике који су постали стрвине, изгубивши осјећај мјере у нормалном просуђивању стања и људи.
-Ужасно би било, браћо, да у овом паклу нема човјека.
Сам по себи, човјек је пун мрачних сила, и ако се те силе не негирају племенитим осјећањима и хуманизмом, тада се појединац може развити у људождера, звијер, у фашисту. И ови овдје кољачи су мрачне људске силе. На њих ја гледам као на биједне, заостале, неоплемењене креатуре. Они су пали у ове злочине као жртве социјалне и хисторијске фаталности. Није лако бити изграђена племенита личност, јер су људи, како рекох, располовљени тим тамним силама у себи самима и кривим одгојем. Капиталистичко друштво ствара овакове убојице и звијери.
Од свих затвореника најмање се он бојао смрти, коју је сматрао фаталном закономјерношћу и нечим неизбјежним. Код примјерних егзекуција и код јавног убијања логораша у самом логору, примјећивало се ипак да га је окупирао страх, као и све нас остале. А кога да не ухвати страх у овом грандиозном гробљу, у овом големом мучилишту, у мору људских патњи, неизрецивих и потресних драма појединаца, група и маса!
Приближавала се ликвидација читавог Јасеновачког логора. Непрекидно су усташе извлачиле поједине групе под разним изликама и водили у Градину, у Уштице, и тамо их ликвидирали. Неке су под видом шумских радова, као и раније, водили пријеко, у Кошутаричку шуму и тамо их убијали. Приближило се вријеме и ликвидације сеоске болнице у самом Јасеновцу.
17. ИВ 1945. године из болнице су изабрали групу апотекара, болничара и лијечника. Међу ниима су били Мр Буки Салом, Мр Шенауер. Јозеф Финци – Цућо, дентиста, Маминко Алтарац, дентиста, болницарКе виаојКа, Катл, Дорица, Олга, Јула, Репац и други.
– Болница се сели даље, према Сиску, те нама није потребно толико особља. Ове све отпремите прво до заповједништва, а затим их упутите у логорску болницу на рад! – одсјечно је рекао гестаповски агент Љубо Милош. Сви су добро знали шта то значи »најприје у заповједништво, а затим у логорску болницу на рад«.
Усташа Коцијан приближи се Милошу и поче га молити за болничарку Видојку:
– Господине бојниче, то ми је даљња рођакиња, па вас молим, да и она с нама пође према Сиску.
– Како! – продера се Милош. – Има да се изврши оно што сам ја заповиједио, сатниче! – и Ијутито је изишао из болнице.
Цијелу групу медицинског особља, међу њима и Букија Салома, као и Видојку и све остале ликвидирали су те ноћи у Градини.
Јасеновачки логор смрти, др Никола Николић, стр.214