Крвави Бадњи дан

24. децембра (1941. на 1942), крвави католички Бадњи дан! Тога дана ликвидиран је до последњег човека логор Крапје и логор број 2, у који су после поплаве опет неке повратили због претрпаности на Циглани. Тога дана извршена је и прва масовна ликвидација свих болесника. Било их је у бараци 120, док су други, здрави, били напољу на радовима. Извукли су их силом, једног по једног, и клали на излазу, а остатак на гробљу.

Тога истог дана извршен је четврти масовни покољ, и то у самој варошици (Јасеновац), у дворишту усташког „табора“. Очевидац Војислав Прњатовић, секретар Трговачке коморе из Сарајева, овако описује догаћај:

Тек приспели у Јасеновац, прича Војислав Прњатовић, секретар Трговачке коморе из Сарајева, налазили смо се у дворишту постројени у три групе: 62 Србина једног конвоја из Сарајева, 19 Срба једног (другог конвоја) из Загреба, и 140 Јевреја. Излази из команде, припит, Љубо Милош са више усташа; за њим се носи ракија, те настављају пити. И пред нама, Милош се наједном издвоји из групе усташа, извади нож и упути се према групи деветнаесторице (Срба) из Загреба. У том часу, онако изморени и ошамућени од свега онога што смо преживљавали, као и од удараца, нисмо сасвим били свесни онога што ће наступити … Милош онда отпочне да псује и виче и, на наш ужас, стаде да коље људе редом. Заринуо би нож у врат са стране и нагло подигао, тако да би у један мах пресекао жиле куцавице и гркљан. Крв би шикнула на лице, груди и руке човека-звери. Жртве су стајале укочене, престрављене, као замрле, и у главном потпуно резигнирано и апатично, без гласа, дочекивале ударац ножа и рушиле се окрвављене на земљу. Тек понеки би давао гласа од себе или би инстинктивно испружио руке према убојици, да тренутак затим буде преклан. Немогуће је изрећи шта смо ми тада осећали. Сви изрази као: престрављен, ужаснут, замро, страхови, пакао, могли би само јадно и издалека да ка- жу ономе који ту није био шта ее збивало у нашој души. Колико је трајало то клање не знам. Као кроз маглу видео сам како је Милош довршио свој посао с том групом загребчана и крвава лица, руку и прсију упутио се према нашој групи. Био сам сигуран да ми је дошао тако ужасан крај. Идући према нама очигледно му је запало око на једном нашем босанском сељаку у гуњу, са црвеним шалом око главе. То је био неки тежак из Пала код Сарајева, чијег се имена не сећам. Несретник је био други по реду. Убојица му је нагло приступио и етао да му забада бодеж у груди где је стигао. Кад је јадна жртва пала на земљу, убојица се сагао и пре- клао је на исти начин као и оне раније. Хтео је да настави |свој посао, али се у то појави на вратима зграде ордонанс и позове га у собу на телефон. Неко га је звао из Загреба. Милош је на то ставио бодеж у корице и отишао. При томе је издао нарећење усташама да нас преостале отерају у логор“.

Из Меморандума СПЦ, Изгони, затварања, депортације, логори
Јасеновац место натопљено крвљу невиних – Споменица, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд, 1990. стр. 29

25. decembra (1941). Priča Vladimir Lončar, inženjer, šumski referent u Pakracu.

„Stigli smo iz Pakraca u Jasenovac oko 10 sati pre podne. Postrojiše nas pred kancelarijom u dva reda. Poručnik Ljubo Miloš, polupijan, viče srdito: „Što baš ja moram sve Srbe pobiti, ima još logora u Hrvatskoj“. Povorku opkoljavaju ustaše, počinje pretres i oduzimanje stvari. Miloš pita: „Koji je od vas pravnik“? Javi se sudija Vlado Ilić i izađe pred stroj. Miloš: „Koliko si Hrvata osudio na smrt?“

Sudija: „Nijednog, ja sam bio starešina sreskog suda a sreski sudovi po zakonu nisu ovlašteni da osućuju na smrt“ — „Jesi, jesi, ti si nekoliko stotina osudio na smrt. Šta bi ti rekao kad bih ja tebe sad osudio na smrt?“ — „To je vaša stvar“, odgovara mirno sudija. Poručnik ga šalje natrag u stroj. Pretres traje, poručnik s drušvima piju kuvanu rakiju koju za njima nosi jedan Jevrejin. Nakon izvesnog vremena priseća se Miloš: „Gde je taj pravnik?“ Sudija se opet javi i po naređenju izlazi pred stroj, skida gornji i donji kaput, i pođe pred Milošem do jedne naslage cigle. Ovaj uzima od jednog ustaše karabin i držeći ga pod pazuhom pali na sudiju tri metka. Sudija pada, poručnik vraća pušku, pretres se nastavlja. Nakon 5 minuta sudija zaječa. Poručnik priđe, dotuče ga s nekoliko metaka iz revolvera, pa onda izvadi nož i, kako je sudija ležao potrbuške, raspori mu leđa. — Zatim naredi da se jave koji su iz Like. Javi se nekoliko ljudi (svedok nabraja imena); poručnik s nekoliko ustaša zakolje i njih kraj naslage cigle. — Onda pred poručnika stupi zastavnik Matković, prilično pijan, i moli ga za dozvolu da i on zakolje jednog Srbina za Božić. Poručnik mu dozvoljava. Matković gleda po stroju, pa zapita jednog za ime i zanimanje. „Divljak Joco, zakupnik kursalona u Lipiku“. Matković skače od veselja. „A, sad ću se ja tebi osvetiti zato što mi jedan put nisi hteo da nađeš stolicu“. Odmah ga odvodi za hrpu cigle, i začu se strašno zapomaganje. Izvadili su mu srce, Matković izlazi sav krvav brišući ruke o hlače, i predlaže da se zakolje još deset Srba, a ostali da se puste u baraku. „Ne deset nego dvanaest“! odgovara Miloš. Tako i bude. Nesrećnike su bili, boli noževima i najzad poklali na istom mestu. Još jedan od nas gledalaca pogibe zato što se, po mišljenju ustaša, mrštio gledajući. Onda poručnik izjavi da smo mi drugi pomilovani, i otpusti nas.

U pakračkom konvoju, po iskazu raznih svedoka, bilo je 74 čoveka, a ubijena su tom prilikom 27 do 32.
Ustaše dolaze na ručak. Ali ubrzo izlazi Miloš sa „Tatekom“ i naređuje da se postroji 20 Srba, da i on dobije jednoga. Tatek bira, izvodi ga iz stroja, ali puška okine pre vremena i rani drugu dvojicu. Nato Miloš ubije i njih i izvedenog. — Isti dan po podne zaklao je još 5 do 6 Srba i Jevreja koji su upravo stigli. Uzalud su neki preklinjali Miloša glasno jaučući da ih poštedi.

Iz Memoranduma SPC, Izgoni, zatvaranja, deportacije, logori
Jasenovac mesto natopljeno krvlju nevinih – Spomenica, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1990. str. 30

Na katolički Badnjak 1941.godine…

na više mjesta u logoru ubijen je veći broj ljudi. Iz transporta muškaraca iz Pakraca odmah po dolasku u logor ubijeno je nekoliko zato­čenika, iz Slobodcmove grupe veći broj zatočenika, a prema iskazu Ljube Miloša taj je dan ubijeno oko 500 zatočenika.

Nataša Mataušić, Jasenovac fotomonografija, str. 109

Дана 25. децембра (1941) на сам католички Божић стигла је партија од 72 Србина из Пакраца. Њих је тада одмах убијено 27, а убијање је вршио углавном или клао ножем сам заповедник логора поручник Љубомир Милош, сестрић Вјекослава Лубурића, повереника свих логора у Хрватској.

Из Меморандума СПЦ, сведочење Ђурковић Симо

Архив музеја СПЦ – Оставштина Р. Грујића

Јасеновац место натопљено крвљу невиних – Споменица, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд, 1990. стр.50

.