Svedočenje Jovanke Trivunović

На 7. маја 1942. године у вече усташе из Јасеновца са страним усташама блокирали су места Јасеновац и Уштицу, тако да нико није могао ту ноћ изићи из села. На 8. маја 1942. године рано у јутро, ишли су усташе од куће до куће и одреда купили све српске породице из ових места и терали их у Јасеновачки логор, који се налази у Бачићевој циглани. Најпре су дошли до куће Боројевића Јове у Јасеновцу и на кућном прагу убили њега и његовог сина Гавру и то без икаквог разлога, а Гаврину жену и децу отерали су у Јасеновачки логор, где су их преко ноћи мучили и напослетку убили. Потом су заредали и по осталим кућама и дигли безизнимно све српске породице у овим селима и отерали у Јасеновачки логор. Тада сам и ја била одведена са мојим мужем Петром и децом Даницом, старом 6 година, и Ђорћем, старим 4 године.

Сутрадан на 9. маја 1942. године, ми жене и деца отпремљени смо у логор у Стару Градишку, а одрасли мушкарци остали су иза нас у логору у Јасеновцу. Путовали смо возом са децом до Окучана, а одатле пешке до Старе Градишке. Када смо стигли у Стару Градишку, било је већ пола ноћи. Смештене смо са децом у затвореничке ћелије, а лежале смо на голом поду.

После неколико дана дотерали су усташе у Стару Градишку из Хрватске и Босанске Дубице више хиљада српских жена и деце, за које су казали да су их нашли у шумама, а још касније дотерали су много жена и деце са Кордуна, за које су такођер казали да су их нашли у шумама. Међутим смо од самих жена и деце чули, да су их усташе покупили по њиховим селима, код њихових кућа и без икакове кривице дотерали у логор у Стару Градишку, како су то учинили и са нама.

Тако је било нас жена и деце у логору у Старој Градишки више хиљада.

У логору у Старој Градишки добијали смо сви скупа за јело на води кухану крављу репу, која није била нити осољена, нити зачињена, тако да је нити свиње не би хтеле јести. Па и ово смо добивали једанпут дневно. Хлеба нисмо никада добијали нити ми, нити наша деца. После када је нестало кравље репе, давали су нам једанпут дневно скроба окуханог од поквареног кукурузовог брашна. Скроб је био некада пресољен, а некада није био уопште осољен. Наша деца била су од глади ужасно ослабила и изнурена, тако да су у масама умирала. Знало је које јутро и по 30 деце осванути мртво. Заточеници — Жидови купили су свако јутро мртву децу и односили и негде закопавали.

За време мојега боравка у Старој Градишки умрло је у логору од глади око 200 српоке деце. И жене су умирале од глади, а нарочито старије.

С нама је била затворена у логору Салковић Анђа, жена Салковића Лазе из Јасеновца, чији је муж остао у логору Јасеновцу, а она са шесторо малодобне деце са нама доведена у Стару Градишку. Она је други дан након доласка у логор у Стару Градишку полудела и усташе су је после тога од нас одлучили и затворили у посебну собу, где је након два дана умрла, или су је можда усташе тамо убили. Ми смо видели како су Жидови — заточеници једно јутро њезин леш изнели из собе, у којој је била смештена, и однели некуда закопати.

14 дана након нашег доласка у логор у Стару Градишку одвојили су усташе измећу нас све девојке, те младе жене, које су биле без деце, за које су казали да ће их послати у Немачку на рад.

Старе жене, које услед старости и слабости нису биле способне за никакав рад, стрпали су усташе по ноћи у камионе и одводили изван Старе Градишке и убијали. Није ми познато место где су их убијали. На тај начин је убијено 500 до 600 старих жена. Само из Јасеновца убијено је око стотину старих жена. На тај начин убијене су из Јасеновца: Седларић Анђа, Бачић Љуба, Чолак Ката, Вукајловић Наста, Драча Ана и Угринић Ђуја, док се имена других не сећам.

Старије жене, које су биле способне за лакши рад одводили су некуда, а казали су да их одводе у Ђаково и да ће их тамо упослити на бискупској економији. Напослетку остале смо у логору само ми жене, које смо собом имале малу децу, те неколико старијих жена, које су са собом имале малу унучад.