Od 4.11 – 20.12.1941

Usled dugih oktobarskih kiša prodire voda u logor broj 2 početkom novembra (1941. godine). Novembra 4. ili 5. šalje se oko 150 starijih ‘Srba i više Jevreja u Krapje. Kasnije je taj ceo logor u Krapju, sa više hiljada Jevreja i Srba, potpuno likvidiran, na Badnje veče (1941). Videli smo odela naših drugova, priča svedok. Od preostalih 420 Srba jedan deo su poslali, kao i Jevreje, u logor broj 3, na Ciglanu, a drugi deo vratili da demontiraju barake iz kojih smo krenuli. Oko 20. novembra završeno je demontiranje baraka i prenos materijala. Iskopana je ogromna rupa za „krečanu“. Onda smo 6 dana bili bez posla, ali i bez ikakve hrane. 28. novembra poslano je na Ciglanu svega 25 jačih Srba, a ostali su likvidirani u onoj tzv. krečani!

Prilikom prebacivanja i onih u Krapje i onih na Ciglanu, veliki broj je izginuo putem. Valjalo je trčati kroz hladnu kišu i sneg. Ko padne, toga ili bace na kola ili dotuku. Po dolasku kod Ciglane, bacali su iznemogle na jednu hrpu, a ko nije imao dovoljno snage da se sam ispravi, toga su tu pretukli. Ostale su ubacili u nekakvu šupu bez krova. Ujutru je na nama osvanuo sneg debeo 10 sm. I još jednu noć proveli smo tako. Ustaše su nas obilazile u mraku i tukle nemilosrdno. Treći dan prebacuju nas u jedan mračan hodnik Ciglane, prozvan „tunel“, koji nije imao drugog otvora sem vrata. Unutra ubaciše još 142 Karlovčanina. Tako je bilo tesno da smo morali sedeti jedno drugom u krilu. U teškoj zapari svako jutro nalazimo po 2—3 mrtva. Uvode nam još 11 zarobljenika iz Nemačke i 23 seljaka iz Bosne. Osam od ovih poslednjih, zaprepašćeni onim što vide, pokušalo je da pobegne prve noći. Sutradan su nas postrojili u „nastup“, opkolili mitraljezima i stali izvoditi pojedince iz reda i klati pred nama, naprosto kao ovce.

Decembra 8. (1941), oko 2 časa po podne, upao je u baraku zastavnik Matković s jednim poručnikom i 12 ustaša i zaklali su u baraci 60 Srba, a 35 vezali žicom, odvukli na groblje i pobili maljevima.

10. decembra (1941) ubijeno je i poklano u baraci 86 Srba.
15. decembra stiže oko 80 mladih ljudi iz Sarajeva. Ne dovode ih u barake, već ih vode pravo na groblje i pobiju maljevima.
20. decembra, oko 4 časa po podne, zasvira sirena za „nastup“ pred kancelarijom. Branko Bujić, berberin iz Zagreba, imao je sukob sa nekim ustašom. Zato je Ljubo Miloš ubio njega odmah, a sada i 21 srpskog seljaka i 5 Jevreja.

Iz Memoranduma SPC, Izgoni, zatvaranja, deportacije, logori
Jasenovac mesto natopljeno krvlju nevinih – Spomenica, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1990. str. 28-29