Ustaše su izabrale Gradinu za masovne pokolje iz mnogo razloga, od kojih su najvažniji bili osamljenost, dobra prirodna zaštita i nepristupačnost stranim licima. Nadaleko nije bilo naselja, njive su bile opkoljene vrbovim šibljem a sa tri strane je Gradina potpuno nepristupačna, od strane Jasenovca (sjeverno) dijelila ju je Sava, od strane Uštica Una, a od strane Košutarice opet Sava, koja tu pravi nagli zaokret od sjevera jugoistoku. Gradina je izgledala kao pravi poluotok. Sa strane Draksenića i Međeđe zaštitili su se od partizana pojasom rovova, vučijih jama, čitavim nizom bunkera i karsula. Iz logora se moglo lako preći u Gradinu skelom. U ovoj pustinji mogli su nesmetano ubijati hladnim oružjem, a da nitko i ne pomisli šta se tamo dogada, pa šta više, kad bi žrtva i jaukala koliko god bi mogla, nitko ne bi ništa mogao čuti. U tome je ležala tajna te strašne Gradine. Ubijalo se hladnim oružjem da se ne bi čuli pucnji. Rijetko bi na nasipu ubijali pojedince iz revolvera. Kad bi čuli pucanje iz mitraljeza, znali smo da se radi o pobuni komunista, koje su kasnije morali prevoziti okovane i ubijati ih u okovima.
Dr Nikola Nikolić, Jasenovački logor smrti, str. 419