– Da ti samo znaš šta sam proživio u Krapju!(Onda bi i razumio zašto se ne mogu tako lako savladati. Uz to i moj je temperament živ i bujan.) Da ti samo u općim crtama ispričam: Ja sam među prvima dotjeran u logor Krapje. Tu smo u vodi gradili barake »sojenice«. Ustaše su imale zadaću pronaći neki izgovor za naša masovna ubistva. Najprije su izgladnjeli ljude, a zatim su ih tukli, čim bi iznemogli i zastali u radu, i konačno bi ih dotukli i bacali u vodu. Svima je bilo jasno da smo osuđeni na smrt. Nisu pravili nikakve razlike. Jednog su dana ono malo što nas je preostalo potjerali u Mlaku kod Jasenovca, 20 km niz Savu od Krapja. Putem su ubijali. U noći je jedan mene ubo u vrat iznad same ključne kosti. Krvario sam, ne znam kako sam mogao izdržati. Od nekoliko hiljada u Krapju, jedva nas je došlo u Mlaku tri stotine. Tu smo zimi 1942. sjekli drva. Sjekao sam i ja. Od slabosti je zastao da malo predahne. Mnogi su tu zaglavili.
Lično svedočanstvo doktora Pište Policera doktoru Nikoli Nikoliću o svom boravku u logoru Kraplje i Mlaka.
dr. Nikola Nikolić, Jasenovački logor smrti, NIŠP “Oslobođenje”, Sarajevo, 1975. str. 19.)