Логор IV - Кожара

Налази се у центру мјеста Јасеновац, у данашњој Прерадовићевој улици, у објектима предратне кожарске занатске радионице. Формиран је у првој половици 1942. године. Заточеници који су радили на преради коже били су претежно босански Жидови. Сачуване су двије зграде овог логора, које данас користи ППК „Браћа Рађеновић” из Новске.

 

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НА ПРОСТОРУ СПОМЕН-ПОДРУЧЈА ЈАСЕНОВАЦ (1966-1990), Одбор за развој Спомен-подручја Јасеновац 1989. године,

Владимир Дедијер  и Антун Милетић (1991),  Против заборава и табуа (Јасеновац 1941 – 1991), ИП Прогрес Сарајево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, прилог 3, стр. 329

На слици: Радници у Логору IV Koжара
Фото: Музеј жртава геноцида

Фабрика

Логор “Кожара” био је смјештен у троуглу између Саве, пруге и цесте за Дренов Бок. Логор IV “Кожара” био је осигуран са свих страна густом бодљикавом жицом и имао је само један излаз на цесту.

У тој су се кожари обрађивале, штавиле сирове коже. Коже су се намицале разбојничким налетима и пљачкама СС-овцаца, Гестапоа и усташа српских и хрватских села. Од тих су се кожа правиле торбе, футроле, ципеле и чизме за чаркаре и усташке и нацистичке “часнике”, официре.

 

Др Никола Николић  (1975), Јасеновачки логор смрти, НИСП „Ослобођење“, Сарајево, стр. 414

Живот у логору IV

У самом мјесту Јасеновац налазио се Логор IV Кожара. Усташе су индустријске зграде, гдје се израђивала и сушила кожа, опасали бодљикавом жицом од више редова, тако да су сва складишта, радионице, просторије с динамом, мотором и парним стројем, базени за умакање коже, јаме за вапно, пословне зграде и станови намјештеника, сачињавали логор.

У Кожари су прилике биле боље него у Циглани. Бројно стање је углавном било непрестано једнако. Око 100 до 150 људи, махом стручњака потребних технолошком процесу. То их је и сачувало. Обућа и други предмети од коже усташама су били важни. Сваки поремећај осјетио би се на производњи и опскрбљивању војних јединица. Радило се дневно по 10 сати. У Кожари су били претежно Жидови. Организирана је логорска управа с логорником-заточеником на челу. За постојања логора није било масовних ликвидација. У неколико наврата били су одвођени појединци који се нису вратили. Према причању Стојана Лапчевића, постоларског радника из Загреба, ухапшеног због илегалног рада, који је у Кожари радио више од двије године, тако је ликвидирано десетак људи. С већим или мањим осцилацијама живот је подједнако текао до травањских (априлских) дана 1945. године.

 Мирко Першен, (1990),  Усташки логори,  Глобус, Загреб, стр. 228

На слици: схематски приказ комплекса логора Јасеновац.
Фото: Музеј жртава геноцида

Логори јасеновачке групе

Логор I Крапје

Подигнут у августу 1941. у залеђу села Крапје, 12 км од Јасеновца

Логор II Брочице

Подигнут у августу 1941. на лединама Брочке Јасенине на око 2 км од места Јасеновац у смеру Новске

Логое III Циглана

Формиран у јесен 1941. у бившој циглани недалеко од места Јасеновац. Централни и највећи логор у систему КЦЛ Јасеновац (125ха)

Логор IV Кожара

Подигнут у првој половини 1942. у центру мјеста Јасеновац, у објектима предратне кожарске занатске радионице

Логор V

Стара Градишка

Стара Градишка је на левој обали Саве, низводно од Јасеновца, на­супрот Босанској Градишки. То је стара аустроугарска казнионица касније претворена у логор.

Млака и друга околна места

Топола уздаха

Доња Градина

Највеће губилиште и стратиште логора Јасеновац. Налази се на левој обали Саве, насупрот Босанској Градишки. Усташе су изабрале Градину за масовне покоље из много разлога, од којих су најважнији били осамљеност, добра природна заштита и неприступачност страним лицима. На слици се виде по злу чувене „Топола уздаха“ и кућа предратног сељака Пере Вукића где су усташе на монструозне начине мучиле затворенике.

На слици: Топола уздаха у Доњој Градини.
Фото: Музеј жртава геноцида