ЛОГОР V

Стара Градишка

 

Стара Градишка је на лијевој обали Саве, низводно од Јасеновца, на­супрот Босанској Градишки. У вријеме кад је Сава била граница аустриј­ског и турског царства саграђено је војно утврђење, послије претворе­но у казнионицу. И након доласка усташа то је казнионица све до краја 1941. године, али истодобно служи као сабиралиште за присилни боравак. Прве су групе доведене већ у свибњу (мају) 1941. године из околних мјеста Нове Градишке и Славонског Брода.

Мирко Першен, (1990),  Усташки логори,  Глобус, Загреб, стр. 233

 

Настанак логора

Казнионица у Старој Градишки поткрај 1941. године и фор­мално постаје логор. Дотле је требало ријешити проблеме статуса казнио­нице и преселити њене осуђенике. Тада је преузима Усташка обрана. Улази у групу јасеновачких логора. Долази под заповједништво сабирних логора у Јасеновцу као Логор V. Законском одредбом од 17. вељаче (фебруара) 1942. године укида се Казнионица и завод за присилни рад у Старој Гра­дишки. Логор се пуни новим заточеницима. Опасан је високим зидом с из­видницама у којима су усташе даноноћно с митраљезима чували стражу. Унутар зидина налазили су се мушки и женски логор.

Мирко Першен, (1990),  Усташки логори,  Глобус, Загреб, стр.235

Организација логора

Испочетка је био одређен за Хрвате и Муслимане, а касније су у њега довођени Срби и Жидови. У зградама казнионице посебно је био организиран мушки, женски и дјечји логор. Читав простор је био ограђен зидом. Ту су се налазиле и господарске зграде логора: стаје, свињци, пекара, мљекара, месница те радионице. Ликвидација заточеника вршена је у логору, на Сави, у шуми Међустгругови и у Ускочким шумама. Од овог логора остала је сачувана Кула, зграде мушког логора и дио стаја.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НА ПРОСТОРУ СПОМЕН-ПОДРУЧЈА ЈАСЕНОВАЦ (1966-1990), Одбор за развој Спомен-подручја Јасеновац 1989. године,

Владимир Дедијер  и Антун Милетић (1991),  Против заборава и табуа (Јасеновац 1941 – 1991), ИП Прогрес Сарајево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд прилог 3, стр. 330

Мушки логор

Мушки логор обухваћао је неколико зграда бивше казнионице. Глав­на и највећа једнокатница с два крила припадала је некадашњој тврђави. Одвојено су били смјештени Зидови и Срби од Хрвата и Муслимана. Собе су биле велике. У тој су се згради налазиле содара, просторија за дезинфек­цију, бојадисаоница, пекара, двије заточеничке кухиње с приручним скла­диштем и амбуланта. Уздуж два крила протезао се таван у којему је била Крпара, складиште опљачкане одјеће и постељине. Према западу, на ту се зиданицу настављала двокатна зграда с приземљем, изграђена своједобно за потребе казнионице. У малим избицама, некадашњим са­мицама, боравило је шест до осам логораша. Звала се К (католичка) на­стамба јер су у њој били католици и муслимани.

Мирко Першен, ibid. стр.235

Ликвидација и крај логора

Логор V Стара Градишка је други по величини логор у суставу усташког концентрацијског логора Јасеновац, иако је првотно замишљен као мјесто које ће служити за политички преодгој Хрвата и осталих политичких противника режима, Стара Градишка је постала симбол страдања жена и дјеце у усташким логорима.

Логор је дјеловао непрекидно од вељаче 1942. па све до 24. травња  1945. године. Ликвидације великих група заточеника у јесен 1944. означиле су почетак његова краја. Они заточеници који нису ликвидирани пребачени су жељезничким транспортима, или су ишли пјешице, у Лепоглаву и Јасеновац. У логору је остављено неколико десетака заточеника који су били задужени одржавати постојеће погоне. Почетком 1945. године у логор је допремљено неколико стотина заточеника углавном из околице Босанске Градишке.

Приликом борби за ослобађање Босанске Градишке 23./24. травња (априла) 1945. усташка посада логора убрзано је започела с ликвидацијом преосталих заточеника. Неколицина се у ноћи 23./24. травња успјела пребацити преко логорског зида и разбјежати по околним шумама, док се дио сакрио у кругу логора. Кад су партизанске јединице преко понтонског моста прешле на лијеву обалу ријеке Саве и готово без отпора ушле у логор, затекле су језиве призоре.

Ђорђе Миховиловић (2016), Jaсеновац 1945 – 1947. Фотомонографија, ЈУСП Јасеновац, Јасеновац, стр.263

унутрашњи логор за жене и децу

Женски логор – Кула

„Мрачно, мемљиво, запуштено здање. Велике про­сторије с мало свјетла. Дебели зидови од опека. Постала је појам нечо­вјечних поступака, болести, глади, страха, мучења, умирања и убијања. Сврстава се међу најгора мучилишта. Већ је сам амбијент дјеловао за­страшујуће, а камоли још све свирепости које су се у њој догађале. У по­четку су у Кули биле заједно Хрватице, Жидовке и Српкиње.“

 Мирко Першен, ibid. стр.235

„Хотел Гагро“

Усташка болница

 

 

Једно од највећих мучилишта у логору налазило се у згради усташке болнице. Смјештена је у југозападном дијелу логора. Према усташком заповједнику Николи Гагри болница је међу заточеницима прозвана „Хотел Гагро“. Посебно страшне биле су подрумске просторије у којима су вршена мучења и погубљења заточеника. С друге стране први кат зграде био је мјесто заточења „посебних“ група заточеника. Ту су се једно вријеме налазили интелектуалци оптужени за масонерију, Драгутин Ковачевић Карла, Андрија Хебранг, Илија Јаковљевић и др.

 

Ђорђе Миховиловић (2016), Jaсеновац 1945 – 1947. Фотомонографија, ЈУСП Јасеновац, Јасеновац, стр.27

На слици: зграда болнице у логору
Фото: Музеј жртава геноцида

 

 

Дана 24. травња (априла) 1945. око 3.15 сати борци 25. бродске бригаде 28. славонске дивизије ЈА ослободили су логор и преостале заточенике (њих 15- ак) који нису ликвидирани приликом повлачења усташких јединица. Напад је извршен муњевито у склопу операције ослобађања Босанске Градишке у којој су уз славонске партизане судјеловале 20. козарачка бригада, 39. крајишке дивизија и 24. бригада 45. српске дивизије. Усташе су, очекујући долазак партизана, започеле с ликвидацијом логора. Заточеници Антон Бенички, Бранко Јеличић и Зијад Миџић успјели су се у ноћи с 23./24. травња (априла) сакрити у један бунар који се налазио у кругу којег су опасавале зграде с логорским радионицама.

Јасеновац 1945 -1947. Фотомонографија, стр. 281