Ескумација жртава

Обала реке Саве код Старе Градишке 1946.
Фото: Музеј жртава геноцида.

злочинци

Маја Буждон
Сломић

Усташка злочинка Маја Буждон Сломић, заповедница женског логора Стара Градишка након хапшења 1945.
На суђењу осуђена на смрт.

На слици: Маја Буждон Сломић и Мирко Слишковић Сломић, заменик управника логора Јасеновац.

 

Фото: Музеј жртава геноцида

Усташку управу женског дела концентрационог логора у Старој Градишки сачињавале су усташице: логорница Маја Буждон из Бакра и „дужноснице: Милка Прибанић из Загреба, Божена Обрадовић са Кордуна и Нада Танић – Лубурић из Ливна.

У запису логораша Бергер Егона пише:“… Пљачкале су и одузимале све од заточеница. Тукле су, кажњавале, бацале у самице и саме убијале за ситницу“.

Егон Бергер, логораш Стара Градишка

Од јесени (1942) налазила се на челу тих логора нека Маја Буждон, девојка од неке 22 године, врло сурова и насилна… Иза ње су вршиле управу над женским логором такође Маја и Нада Лубурић, сестре Макса Лубурића (?), те Божица Обрадовић. Оне у суровости нису ништа заостајале за Мајом…“.

Лидија Златић, Записник ЗАВНОХ-а од 25.1.1945.

… Концем 1943. премештена сам у злогласну кулу у којој су већином биле жидовке и православке. Те другарице су углавном биле изгладњеле и изморене од тешког пољског рада којег су лети и у јесен обављале, па како сада у зими за њих није било посла биле су забављене чешћањем перја, али како то по мишљењу наших тлачитеља није био довољно тежак рад за заточенице почели су сукцесивно ликвидирање тих другарица. Даномице су улазили у одељење злогласни усташки сатник Босак са мени непознатим усташом, па усташице Нада Лубурић, нека усташица Маја и Божица „православке“. Они су изабирали жртве и дали их заклати или дотући у самицу, а и сами су предњачили у клању…“.

Розика Синко из Загреба, Записник Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина ЗАВНОХ-а од 22.5.1945. године

27. августа 1942. појавио се Љубо Милош опет у нашем логору. Његов долазак изазвао је код свих зле слутње.

– Што ће се сад догодити?

Убрзо смо добиле одговор на питање. Исто вече прозване су другарице Злата Шегвић из Сплита, професорица и Хана Павелић, чиновница из Загреба (остале жене које су биле на попису нису се могле пронаћи у логору) и одведене су. Касније смо сазнале да су одведене у усташку болницу где су у подруму, након злостављања угушене. Њихове су ствари послане у усташки магазин.

Концем новембра 1942. године одведене су у „кулу“, у самицу, жена и кћерка Вјекослава Кнежића из Загреба. Оне су биле тако мучене да је кћи услед претрпљеног страха и мука умрла од капи, док је мајка полудела гледајући своје мртво дете. Неколико дана остала је луда мајка с мртвом кћери док је није задесила судбина свих жена у „кули“ – била је угушена. Кратко време после Кнежевићевих одведена је из логора Љерка Михић из Сарајева која је баш лежала у бабињама. Сместили су је у „кули“ у самицу, где је дете већ после неколико дана од зиме и глади умрло, а онда су је једног дана и саму одвели и угушили.

Од болести и глади умрле су у логору многе жене: Олга Милчиновић професорица из Загреба, Марија Лојан из Загреба, доведена у логор због мужа, Матилда Петровић из Загреба, доведена због мужа, Фина Грковић из Загреба, Мраз, мајка која је доведена у логор ради сина, Даринка Боснар, омладинка из Загреба, Елза Крајс из Сарајева, Милка Новковић из Карловца и многе многе друге.

Усташама није било довољно да нас држе у вечитом страху у неизвесности него су нам довели усташке „дужностнице“ Мају Буждон из Бакра; Милку Прибанић из Загреба, Божицу Обрадовић с Кордуна, Наду Танић – Лубурић из Ливна. Оне су попут змајева бдиле над нама.

Немилице су тукле наше жене, бацале их у самице без разлога. Пљачкале су новопристигле жене, одузимале и најпотребније ствари, као лекове и одећу“.

Професор Ружа Рубчић, логорашица Старе Градишке

Фото: Архив Југославије.

Логори јасеновачке групе

Логор I Крапје

Подигнут у августу 1941. у залеђу села Крапје, 12 км од Јасеновца

Логор II Брочице

Подигнут у августу 1941. на лединама Брочке Јасенине на око 2 км од места Јасеновац у смеру Новске.

Логор III Циглана

Формиран у јесен 1941 у бившој циглани недалеко од места Јасеновац. Централни и највећи логор у систему КЦЛ Јасеновац (125ха)

Логор IV Кожара

Подигнут у првој половини 1942. у центру мјеста Јасеновац, у објектима предратне кожарске занатске радионице.

{

КЦЛ Јасеновац је комплекс логора, сабиралишта и губилишта лоцираних у средњем току Саве на површини од 210 км2 и на потезу од Јасеновца до Старе Градишке.

„Protiv zaborava i tabua“, Vladimir Dedijer, str. 328

Млака и друга околна места

Топола уздаха

Доња Градина

Највеће губилиште и стратиште логора Јасеновац. Налази се на левој обали Саве, насупрот Босанској Градишки. Усташе су изабрале Градину за масовне покоље из много разлога, од којих су најважнији били осамљеност, добра природна заштита и неприступачност страним лицима. На слици се виде по злу чувене „Топола уздаха“ и кућа предратног сељака Пере Вукића где су усташе на монструозне начине мучиле затворенике.