Подручје логора Јасеновац

Цио овај крај око Јасеновца је мочваран. Поред Саве, ту је Уна, која је код свога ушћа у Саву већ права, мирна равничарска ријека. Из славонских брда воде су се слијевале у Струг, који је низводно од Јасеновца утјецао у Саву. Поља око Јасеновца, која су се налазила између огромних славонских и босанских шума била су врло плодна, али је многа жетва пропадала јер су поплаве често пустошиле. Било је случајева када су се све три рјеке спојиле у огромно језеро, мочвару, а изливене воде врло споро су отјецале и повлачиле у своја корита. Овакав крај био је погодно тло за развој комараца којих је овдје било у огромним количинама. (..)

Око 30 километара низводно од Јасеновца налази се Стара Градишка. То је мало насеље поред некадашње тврђаве. Тврђаву је саградила Марија Терезија за обрану од Турака. Између два рата у тврђави је била казнионица. л ту казнионицу усташе су претвориле у логор.

Од три села између Јасеновца и Старе Градишке, која су се налазила окружена стољетним шумама славонског храста, Кошутарицу, Млаку и Јабланац, усташе су иселиле посљедња два као што су учиниле и с Јасеновцем. Тако на цијелој лијевој обали Саве, од Јасеновца до Старе Градишке низводно није било готово никаквих становника осим усташких посада и малобројних чланова њихових обитељи (углавном у Јасеновцу и Старој Градишки). У Млаки и Јабланцу није било ни једног становника.

На десној обали Саве, у Босни, све од Уне па до села Орахова близу Босанске Градишке, такођер је било исељено неколико села, па је цио простор до падина Просаре (све до Дубице) такођер био ненасељен и пуст. Цио тај простор од преко 300 квадратних километара био је практичноненасељен и представљао је подручје логора Јасеновац.

(..)

Усташе су у логор доводиле велик број људи. Било је међу њима стручњака сваке врсти. Али, циљ усташа није био радни логор, како су га називали, него логор смрти, уништавања.

 Чедомил Хубер (1997), Био сам заточеник логора Јасеновац, Спомен подручје Јасеновац,  Јасеновац, стр. 15-16

Лева обала Саве

Концентрациони логор (КЦЛ) Јасеновац основао је III уред усташке надзорне службе у љето 1941. год.

Поред службеног назива „Заповједништво сабирних логора Јасеновац”, усташе су употребљавали и ове називе: „Концентрациони логор Јасеновац”, „Сабирни логор Јасеновац”, „Збирни логор Јасеновац” и „Сабирни и радни логор Јасеновац”.

Први заточеници на подручју Јасеновца доведени су 19., 20. и 21. коловоза 1941. из концентрационог логора Госпић. КЦЛ Јасеновац постојао је до 2. свибња 1945. када су у њега ушле јединице 1. југословенске армије.

КЦЛ Јасеновац је комплекс логора, сабиралишта и губилишта лоцираних у средњем току Саве на површини од 210 км2 и на потезу од Јасеновца до Старе Градишке. Логорски комплекс дијели се на: Логор I Крапје, Логор II Брочице, Логор III Циглана, Логор IV Кожара и Логор V Стара Градишка. Остале локације које се наводе биле су у функцији ових логора, као мјесто прикупљања заточеника, за обављање различитих радова и за масовне ликвидације.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НА ПРОСТОРУ СПОМЕН-ПОДРУЧЈА ЈАСЕНОВАЦ (1966-1990), Одбор за развој Спомен-подручја Јасеновац 1989.

Владимир Дедијер  и Антун Милетић (1991),  Против заборава и табуа (Јасеновац 1941 – 1991), ИП Прогрес Сарајево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, прилог 3,  стр. 328

Чланак у листу "Хрватски народ"

Од 800 милијуна куна, колико је усташка влада Независне Државе Хрватске одредила за изведбу јавних радова у Хрватској, отпада замашна свота на уређење тока појединих риека, притока, брзица и понорница и на изсушавање великих поплављених подручја у неколико десетака тисућа хвати.

Лоњско поље

Тако су управо ових дана завршене бараке на Лоњском пољу, гдје ће бити смјештено радничтво, које ће у најскоријој будућности започети радом. За ово велико поплављено подручје на Лоњском пољу одређена је свота од 20 милијуна куна за почетне радове. Од ове ће се своте започети сада најхитнији радови, т.ј. радови на проширењу и продубљењу корита Велике Струге, Требежа и Лоње и градња канала који ће служити као главна одводна жила за одвод свих унутарњих вода, које се задржавају на Лоњском пољу, некад по више од 6 мјесеци и тако онемогућавају редовиту сјетву и жетву и дошли једно томе узрокују големе штете.

(…)

Радови на исушењу Лоњског поља неће бити скоро завршени, јер су они големи. Можда ће бити потребно више од једног десетљећа, да се ово читаво велико поплављено подручје преда на корист хрватском народу и да се оно буде могло потпуно искоришћавати. Требат ће наиме пребацити преко 22 милијуна кубних метара земље. Сврха је ових почетних радова да се поспјеши оцјеђење ових вода, које се на Лоњском пољу задржавају скоро пол године и да се оне сведу на најмање, е да би се тако могла искористити барем једна жетва…

Антун Милетић (1986),  Концентрациони логор Јасеновац 1941 – 1945, књига I, Народна књига и  Спомен подручје Јасеновац, страна 75-76

Локација КЦЛ Јасеновац

План о концентрационим логорима на Велебиту и Пагу пропао је због талијанске војне присутности. Требало је пронаћи ново подручје. Највише је одговарао терен у међурјечју Саве, Великог Струга и Лоње, подводан, заштићен ријекама и поплављеним површинама. На југу Сава, а на сјеверу Велики Струг били су изврсне природне запреке у осигурању логора. Земљиште идеално за мелиорационе радове који су захтијевали много радне снаге. Пресијецала га је жељезничка пруга Новска-Дубица, те повезивала с осталим крајевима, а и Загреб је био релативно близу. Био је то изванредно прикладан терен за логоре. Недалеко се налазила каз­нионица у Старој Градишки која се укључује у предвиђени систем логора.

Мирко Першен, (1990),  Усташки логори,  Глобус, Загреб, стр. 22