Место Јасеновац

„До почетка Другог свјетског рата Јасеновац је било мало познато село. Налази се насупрот ушћа Уне, на лијевој (славонској) обали. Било је то питомо село, чији су се становници бавили углавном земљорадњом и сточарством, а нарочито узгојем свиња. Некако пред Други свјетски рат, Јасеновац се почео помало индустријализирати. На источном, низводном рубу села подигнута је циглана, јер је иловача пружала готово неисцрпну сировину. Била је квалитетна, па се производила добра цигла и цријеп.“

 Чедомил Хубер (1997), Био сам заточеник логора Јасеновац, Спомен подручје Јасеновац,  Јасеновац, стр. 15-16

На слици: Јасеновац 1945. године.
Фото: Музеј жртава геноцида.

 

ЦИГАНСКИ ЛОГОР

Уштица

 

„Село на ушћу Уне и Саве у којем се на уштичким гредама од половице 1942. налазило сабиралишно мјесто за транспорт заточеника у Јасеновац. Ту су вршене и масовне ликвидације логораша, углавном Рома.“

 

Владимир Дедијер  и Антун Милетић (1991),  Против заборава и табуа (Јасеновац 1941 – 1991), ИП Прогрес Сарајево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, стр. 330

На слици: страдање Рома у Јасеновцу.
Фото: Музеј жртава геноцида.

ЕКОНОМИЈА И РАДНИ ЛОГОР

Млака

 

„Село 12 км од Јасеновца према Старој Градишки у којем су усташе основале економију на којој су у сезони пољопривредних радова радиле жене из логора Јасеновац и Стара Градишка. Велики број тих заточеница је по завршетку пољопривредних радова ликвидиран о чему свједоче масовне гробнице на рубу шуме, а неке и у самом селу. У селу се налази и православна црква у којој су такођер убијани људи.“

Обележавање на простору Спомен-обележја Јасеновац (1966-1990), Одбор за развој Спомен-подручја Јасеновац 1989. године, Против заборава и табуа, Владимир Дедијер, стр. 330

На слици: Попис заточеника на економији Млака.
Фото: Музеј жртава геноцида

Логорска економија

Напуштена српска имања у оближњим селима гдје су логораши, најчешће жене, обрађивали земљу, чували стоку и убирали љетину, усташе из логора Јасеновац називали су економијама. Основане су с намјером да се осигурају намирнице за усташе у логору.

У управном смислу, економије су биле у саставу логорске радне групе економија.

Највеће логорске економије биле су лоциране у српским селима Млака и Јабланац низводно од Јасеновца на лијевој обали ријеке Саве. Становнике села усташе су убили или одвели у логор, а у њихове куће су затворили логораше који су морали обрађивати сеоску земљу. Те куће су најчешће ограђивали бодљикавом жицом. Љети би на раду у економијама био ангажиран велики број логораша. Доласком зиме и престанком рада, већина је убијена.

(…)

Економија у Млаци простирала се на око 800 хектара. Око 250 жена било је смјештено у једну кућу са седам соба. Поред њих, овдје је било заточено и око 70 мушкараца. Заточеници и заточенице највише су радили на брању кукуруза и његовом утовару на бродове, којима је кукуруз превожен у Јасеновац. Ту је била и велика фарма на којој се чувало око 400 крава, 300 свиња и око 120 коња. Усташе су Српску православну цркву у овом селу користили за потребе економије тако да је она, иако оштећена, успјела дочекати крај рата. Ова економија је постојала до прољећа 1945. године.

У Млаку се након рата вратио дио преживјелих мјештана који су уз досељене обитељи из Босне обновили живот у селу.

Ђорђе Миховиловић (2016), Jaсеновац 1945 – 1947. Фотомонографија, ЈУСП Јасеновац, Јасеновац, стр.238
Фото: Музеј жртава геноцида.

Судбина села Млака и Јабланац

Око Јасеновачког логора подигнута су (протерана су) два села односно српско становништво тих села и све њихово приграбљено и опљачкано.

Најпрје су усташе тјерале сељаке са сусједних ораница, које су већ биле засијане. Тако је проширена »економија« логора.

Прво су дигнута села Млака и Јабланац. Нешто Јабланчана избјегло је у Босну пред терором усташа и то њихово бјегство узето је као повод да се дигне Млака. Оне који су давали отпор или покушали бјегство убијали су на лицу мјеста. Било их је који су скакали у Саву. Убијени су старци и бабе. Жене и дјеца потоварени су у вагоне за Градишку. Мушкарци на рад у Њемачку — у ствари доведени су у Земунски логор, под бичеве и глад, одакле послије неколико мјесеци враћени натраг у Јасеновац, одатле преко Саве у село Градину и тамо побијени. Неки нису ни ишли за Земун, него су одмах били ликвидирани у „керамици“.

Стока је сва опљачкана и отјерана већим дјелом за Њемачку. Зенска усташка радна служба обилазила је куће, пљачкала живад и остало и све то одвозила колима.

 Део исказа ДУШАНА ЧУЛУМА, КОЈИ ЈЕ ПОБЈЕГАО ИЗ ЛОГОРА У ДАНЕ ВЕЛИКЕ ОФАНЗИВЕ НА КОЗАРУ

Група аутора (1942),  Јасеновачки логор. Искази заточеника који су побјегли из логора цитирано из Издање пропагандног отсјека Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославиј, стр. 34

Село Млака

На слици - село Млака разрушено у борбама између партизана и усташа, снимљено априла 1946.

Фото: Музеј жртава геноцида

Дубичке кречане

Важност Дубичких кречана за јасеновачки логор

Назив кречане везује се за производњу креча на том простору прије почетка Другог свјетског. Креч се потом продавао по околним мјестима. Постојале су три зидане пећи у којима се на високим температурама палио кречни камен. Биле су власништво Јове Биуковића, који је за вријеме Другог свјетског рата заточен у логору Циглана одакле је враћен у Дубичке кречане јер је био најбоље упућен у технику добивања креча. Пред крај рата ондје је и ликвидиран.

Због велике потребе за кречом усташе су средином 1942. године ондје формирали испоставу јасеновачког логора. У то су вријеме на том простору извођени велики грађевински радови (нпр. зидање зида око логора III) за што су биле потребне велике количине креча. Други разлог његове масовне употребе био је разрађен сустав ликвидација заточеника, чија су тијела у гробницама била посипана слојем креча како би се убрзао процес распадања. Број заточеника који су радили на кречанама износио је око 30, а били су подијељени у групе за рад на пећима, у шуми и у каменолому.

Иако је потреба за кречом била основни разлог инкорпорирања кречана у систем јасеновачког логора, оне су убрзо постале масовно губилиште. Најприје за становнике околних поткозарских и банијских села.

 Ђорђе Миховиловић (2016), Jaсеновац 1945 – 1947. Фотомонографија, ЈУСП Јасеновац, Јасеновац, стр.240

Ликвидације у Дубичким кречанама

Усташе су, према сугестијама искусних гестаповских убојица уредили и једно од многих мјеста за масовна уморства Дубичку кречану, код Баћина, 5 км од Хрватске Дубице. У току 1942. и 1943. Године они су у доводили партизанске породице из Хрватске, Славонија и Срема и ту би их ноћу ликвидирали.

Одељења јасеновачког усташког “здруга” често су се заљетала у та села, а приликом већих акција позивали су у помоћ и оне усташе из Х. Костајнице, “чистаче”, од сумњивог становништва близу мјеста својих злочина.

Тако су ухваћене становнике села Живља, Геровљана, Слабиња итд. Довели у Дубичке кречане и ту убијали.

 

Др Никола Николић  (1975), Јасеновачки логор смрти, НИСП „Ослобођење“, Сарајево, , стр. 281

Ликвидација села у околини Дубичких кречана

Околина Дубичких кречана није никако била поуздана за Нијемце и усташе, јер су се изненада појављивали мањи партизански одреди, вршили препаде на бункере и мртве страже, диверзије на пругу Сисак – Јасеновац и узнемиравали, и саму Костајницу и Б. Дубицу. Из тих разлога Нијемци су преко усташа покушавали неколико пута да »очисте тај врло важан стратешки и оперативни позадински терен од свих својих прикривених непријатеља, а то је било цијело становништво тога краја. Нијемци нису никако дозвољавали могућност да партизански одреди дубље продру и да се приближе Јасеновцу. Тако је и сав тај крај од самог Сиска био проглашен подручјем које спада у ближу позадину Јасеновца, око којег су били начичкани безбројни бункери, подземна утврдења, вучије јаме и засједе. Костајница и Босанска Дубица су важили као наиважнија утврдења упоришта Ни-

јемаца и усташа и спадале су у подручја позадине Јасеновацког логора. Костајница је у том правцу одиграла вазну Уиогу као најјаца њемачко-усташка тврђава. Али, измеду Костајнице и Босанске Дубице налази се простор који је несигуран и управо кроз који пролазе мањи партизански одреди као и разне везе измеду хрватских и босанских партизанских јединица. Извјестан дио становништва које живи на том простору помаже партизанским борбеним јединицама, њиховом сакривању, пребацивању и, што је највазније, обавјештава партизане о покретима непријатеља, о његовој јачини и врсти ратних машина, оружја итд.

Нијемци су наредилл ликвидацију цјелокупног становништва, а особито несигурних партизанских села. Било је наређено: ликвидација становништва на лицу мјеста, тако да се не оптерећује и онако оптерећен масовним убијањем недалеки Јасеновачки логор.

Ликвидација становништва тога подручја стварно спада у дјелокруг функција Јасеновачког логора, па су га и вршиле усташке „постројбе” јасеновачког “здруга”.

 

Др Никола Николић  (1975), Јасеновачки логор смрти, НИСП „Ослобођење“, Сарајево, стр.27

Церовљани

Село на око 6 км од Хрватске Дубице на путу Дубица – Сисак. У њему су усташе основале прихватни логор из којег су заточеници одвођени у логор Јасеновац или директно на неко од ликвидацијских мјеста.
На рубовима околне шуме налазе се масовне гробнице што говори да су и у овом прихватном логору убијани заточеници.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НА ПРОСТОРУ СПОМЕН-ПОДРУЧЈА ЈАСЕНОВАЦ (1966-1990), Одбор за развој Спомен-подручја Јасеновац 1989. године, Против заборава и табуа,Владимир Дедијер, стр. 331

Гређани

Село удаљено од Старе Градишке око 10 км према Окучанима. На Војновића салашу налазиле су се господарске зграде логора Стара Градишка у којима су радили заточеници из тог логора.

 

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НА ПРОСТОРУ СПОМЕН-ПОДРУЧЈА ЈАСЕНОВАЦ (1966-1990), Одбор за развој Спомен-подручја Јасеновац 1989. године, Против заборава и табуа, Владимир Дедијер, стр. 330

Логор V

Стара Градишка

Стара Градишка је на левој обали Саве, низводно од Јасеновца, на­супрот Босанској Градишки. То је стара аустроугарска казнионица касније претворена у логор.

ТОПОЛА УЗДАХА

Доња Градина

Највеће губилиште и стратиште логора Јасеновац. Налази се на левој обали Саве, насупрот Босанској Градишки. Усташе су изабрале Градину за масовне покоље из много разлога, од којих су најважнији били осамљеност, добра природна заштита и неприступачност страним лицима. На слици се виде по злу чувене „Топола уздаха“ и кућа предратног сељака Пере Вукића где су усташе на монструозне начине мучиле затворенике.

 Фото: Музеј жртава геноцида

Логори јасеновачке групе

Логор I Крапје

Подигнут у августу 1941. у залеђу села Крапје, 12 км од Јасеновца

Логор II Брочице

Подигнут у августу 1941. на лединама Брочке Јасенине на око 2 км од места Јасеновац у смеру Новске

Логор III Циглана

Формиран у јесен 1941 у бившој циглани недалеко од места Јасеновац. Централни и највећи логор у систему КЦЛ Јасеновац (125ха)

Логор IV Кожара

Подигнут у првој половини 1942. у центру мјеста Јасеновац, у објектима предратне кожарске занатске радионице.