Јасеновац послије
Први увиђај о затеченом стању у концентрационом логору Јасеновац – Логору III, у Доњој Градини и у Уштици обавила је, 11. маја 1945, Окружна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Нове Градишке. Седам дана касније, 18.маја, на простор бившег логора дошла је Анкетна комисија Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Податке о изгледу, организацији логора, свакодневном животу и посљедњим данима постојања логора Комисији су дали преживјели заточеници, учесници пробоја.
Уз дозволу локалних власти, мјештани Јасеновца и околних мјеста узимали су циглу с рушевина логора и користили је за поправак својих у рату порушених имања. Дио сачуваних машина из логора растављено је и превезено на различите локације. На тај начин је до 1948. простор бившег логора претворен у ледину, која је с временом обрастала у коров и шикару.
У годинама након завршетка Другог свјетског рата, под паролом Да се не заборави, редовно су се састајали бивши логораши и интернирци из фашистичких логора широм Европе. Сви осим јасеновачких.72 Требало је проћи више од двадесет година да се преживјели учесници пробоја окупе на мјесту гдје су извели свој херојски подвиг.
Средином педесетих година Опћинска организација СУБНОР-а из Јасеновца први је пут обиљежила простор уз помоћ дрвених ознака с натписима на мјестима на којима су се налазили важнији објекти. Био је то првенствено израз жеље преживјелих логораша и потомака жртава који су се на мјесту некадашњег логора почели спонтано окупљати. Оснивање првог удружења које је окупљало преживјеле заточенике 1958. у Београду означило је почетак организоване борбе за уређење и изградњу прикладног меморијала посвећеног жртвама јасеновачких логора.
Што се преживјелих из пробоја тиче, све је започело 21.ИВ 1965. Године, када је у загребачком тједнику Вјесник у сриједу (ВУС), објављен фељтон Чедомила Хубера под насловом Посљедњих 1073. Хубер је текст писан на двадесету годишњицу пробоја завршио ријечима: Кажу да нас има живих осамдесетак. Још се никад нисмо састали и пребројили. То је дало повод уредништву ВУС-а да позове све преживјеле учеснике пробоја да се окупе у Загребу.
Након тог чланка редакција овог листа је позвала све учеснике пробоја да јој се јаве, да би могли организовати њихово окупљање. Тад се редакцији писмено обратило 24 учесника пробоја.
Тридесетог октобра 1965. године из загребачког хотела „Интернатионал“ бивши логораши, у пратњи својих домаћина из редакције ВУС-а и Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Хрватске, упутили су се у правцу Јасеновца. На обали Саве, мјесту гдје се некада налазио Граник, Чедомил Хубер је извршио прозивку. Укупно је прозвано 36 имена. Прозвани су потом у ријеку Саву бацили велики вијенац од црвених и бијелих хризантема, на којем је писало: Знаним и незнаним херојима – жртвама логора Јасеновац – од другова, преживјелих учесника пробоја и бијега 22. ИВ 1945. године.
Након тога је минутом шутње одана почаст свим јасеновачким жртвама. Присјећајући се јасеновачких страхота, преживјели су обишли споменик, који је био у изградњи. Наредног дана обишли су Хрватско загорје и Кумровец, одакле су предсједнику Титу послали телеграм. Тиме је и званично завршило окупљање преживјелих учесника пробоја.
Формирањем Спомен-подручја Јасеновац и изградњом Меморијалног музеја 1968. године, Јасеновац постаје центар окупљања бивших логораша. Тако је приликом отварања Спомен-подручја Јасеновац један дио преживјелих учесника пробоја добио плакете, које су им додијелиле скупштине општина Босанска Дубица и Новска.
Године 1989. београдска секција преживјелих логораша предложила је да се сви учесници пробоја одликују Орденом за храброст. Ордени су требали бити додијељени, углавном постхумно, 1990. године на 45. годишњицу пробоја. Због догађаја који су се ускоро издешавали на подручју Југославије, та иницијатива никада није проведена, а имена преживјелих учесника пробоја никада у цијелости нису отета од заборава.
_________________________
71 Према вишегодишњем истраживању вишег кустоса Спомен-подручја Јасеновац ЂорђаМиховиловића и кустоса Спомен-подручја Доња Градина Дејана Мотла, пробој из Логора
III – Циглана преживило је 90 логораша.
72 Прозивка након двадесет година, „Вјесник у сриједу“ од 10. 11. 1965. „Вјесник у сриједу“ је седмично издање загребачког „Вјесника“. Излазио је у раздобљу од 1955. до 1975. Године.
73 Исто.
74 „Вјесник у сриједу“ од 10. 11. 1965. Године.
Дејан Мотл (2015), Јасеновац послије; Топола — ЈУ СП Доња Градина, год. I, св. 1, стр. 47-49
У ослобођеном Јасеновцу, Ћамил Сијарић - интегрални текст
Интегрални текст Ћамила Сијарића, књижевника, новинара и ратног извештача Танјуга који је међу првима ушао у ослобођени логор Јасеновац – можете прочитати на овом линку
Социјалистичка Југославија је стварана на манипулацији сећањем на злочин. Јасеновац је тек 1964. године и то на уцену бораца постао спомен-подручје. Али, ниједном речју тада се није говорило ко је био жртва, а ко злочинац и зашто се злочин десио. Јасеновачки споменик опомиње на неко апстрактно зло и из апстракције Богдановићевог споменика морало се алегоријски и символички дедуковати ко је ту кога убијао и зашто. Бившој Југославији је недостајала истина; без истине пак није била могућа правда, без правде помирење, а без свега тога постајемо звери.