ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА
за утврђивање злочина окупатора и њихових
помагана у Војводини
ПОВЕРЕНИШТВО ЗА ОКРУГ СРЕМСКИ
Број 397
- маја 1946. год.
Земун
Предмет:
Извјештај о ексхумацији (II део)
жртава усташког логора
у Старој Градишки.
ДРЖАВНОЈ КОМИСИЈИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И
ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА
БЕОГРАД
Наставак започете ексхумације жртава усташког логора у Ст. Градишки одређен је 13. маја 1946. год., како ме је Земаљска комисија Хрватске о томе обавестила. Будући да сам био спречен, како сам Вас о томе обавестио, стигао сам на лице места 14. маја у јутро. Комисија из Загреба, чим је стигла на терен наставила је откопавање започете а недовршене две гробнице у шуми званој „Струг” (око 12 километара далеко од Ст. Градишке).
Овом приликом Комисија из Загреба је покушала боље организовати већ започету ексхумацију; начинили су око стотину појединачних и неколико већих сандука за пренос лешева, и – како су ме обавестили – председништво владе Федералне Хрватске требало је дати на употребу 4 камиона, међутим нису их добили. Једва су добили 2 камиона од Окружног народног одбора у Дарувару. Један од тих камиона био је једва употребљив, а будући да возач тога камиона није могао издржати у томе послу, без ичије дозволе, чим је први пут довезао до заједничке раке нешто лешева, вратио се је у Дарувар. Преостали камион је припадао приватнику, и он је нерадо возио лешеве, те је и сам издржавши два дана напустио посао. У међувремену вратио се је први камион са другим возачем и пренос лешева је ипак био у току. 14. маја из Славонског Брода дошли су да присуствују ексхумацији: Цар Пера, секретар Окружног Јединственог фронта и Узелац Златко, шеф отсека народне сигурности бродског Округа; одмах сам то искористио, те сам замолио поменуте другове, да на сваки начин добаве бар још два камиона и потребан бензин. 15. маја то је било и учињено и стигла су још два камиона са потребним бензином; тако, почевши у среду, у четвртак 16. маја возила су три камиона, и 17-тог овог месеца пренос лешева је био завршен. Тако захваљујући поменутим друговима пренос лешева је уредно обављен.
Пошто је завршено откопавање све четири гробнице у шуми „Струг”, утврђено је у њима нађених 967 лешева (укупно са 528 лешева пронађених први пут).
Мушкараца 211
Жена 467
деце 189
укупно 967
Међу њима идентификовано је 218 жртава.
То су све жртве пронађене у шуми „Струг” (између Ускочке и Горјанске шуме, уз поток „Струг”). Од укупног броја жртава из поменутих гробница 967 пренешено је до гробља у Босанску Градишку 76. (Приликом првог дела ексумације), до православног гробља у Ст. Градишку пренешено је и посебно сахрањено 92. идентификоване жртве православаца и нешто католика — 92: у шуми у заједничкој раки сахрањено је око 500. Цигана и Муслимана из Босне (околине Бос. Градишке), које су тако остале по сагласности меродавних фактора из Бос. Градишке и оштећеника. Све остале не-идентификоване жртве (православци) пренешене су до православног гробља у Ст. Градишки и заједно са 7. исто тако неидентификованих жртава нађених у једној раци поред логора на источној страни (од тих 7. жртава: 2. вешана, један убијен пиштољем, остали без пронађених озледа).
У суседној шуми са друге стране потока „Стру”(Г)?, на око 600, метара ближе Ст. Градишки у шуми, по казивању мештана, пронађена је једна рака жртава од 1942. године, у Којој је страдало око 1000, жртава; преко две трећине тих жртава су јевреји, а једна трећина православци (према подацима који говоре о таквој колони која је на томе месту страдала).
Јеврејска богоштовна општина у Загребу је одлучила да од свих тих жртава – Јевреја узме само четири жртве: једног човека, једну жену, једно мушко и једно женско дете; те жртве да пренесу у Загреб гдје ће начинити заједнички споменик за све жртве Јевреја, а ове пренешене жртве ће њих само симболички престављати. Поводом тога, и будући да су све жртве у тој раци у таквоме стању да о препознавању и идентификацији нема ни говора, јер су делом сасвим иструлиле, а делом голи и у раци која је подводна, те жртве нисмо никуда преносили. Утврђено је само колико жртава у тој раци може да буде и којим начином су убијени. Гробница је откопана и уз једну ивицу копало се је у дубину да би се могло констатовати колика је кубатура раке, према чему се и констатовало да у тој раци може бити око 1000 жртава Северни део гробнице је испуњен жртвама у оделу, које су са свим иструлиле и налазили смо само распаднуте кости у трулежу одела. То су вероватно били они Јевреји који у опште нису логорисани и задржавани у логору. Јужни део раке је испуњен голим лешевима. Констатовано је само пар случајева убистава метком, за остале начин убиства ннје се могао утврдити. Исто тако очито је, да су жртве у тој раци закопане, у два маха побијене: у северном делу гдје су жртве у оделу и сасвим сатруле, побијене су раније, док жртве из јужног дела раке су побијене касније, јер су још потпуне, у читавом стању и несатруле. Гробница је прописно затрпана са хумком и дрвеном плочицом, која ће се касније – како је о томе био говор – прописно уредити и начинити спомен – плоча.
Више масовних гробница за које се могло знати гдје су, није било. Ухапшеник усташа Марковнћ Јаков (о коме је у прошлом извештају било говора, гдје је био приложен и записник о његовом саслушавању) је показивао гдје се од прилике треба да налазе још четири масовне гробнице западније, и уз исти насип потока „Струг”, у истој шуми, гдје су откопане поменуте четири гробнице, али се оне нису могле пронаћи.
Око самог логора у Ст. Градишки (сада Завод за присилан рад) није се знало ни за једну масовну гробницу. По казивању мештана (секретара М. Н.
О. и његове кћери) каже се, да на северној страни логора мора бити једна масовна гробница на ивици једног шумарка уздуж пута, који заобилази логор, а према самом логору; исто тако наводно да постоји негде једна масовна гробница на северној страни логора са друге стране пута, а уз пут који води према Окучанима. Кћи поменутог секретара Месног одбора је показала место гдје она мисли да се налази поменута масовна гробница уза сам логор, али копањем у дубину од преко 2 метра није се ништа могло пронаћи. Она се није могла у томе снаћи, јер поменути шумарак је касније исечен. Дан-два прије почетка другог дела ексхумације на том делу сада обрађене њиве копан је бунар; у дубини од око 2 метра наишло се на пар лешева, тада су то привремено затрпали. Комисија из Загреба дан прије мога доласка је поново отворила ту јаму и будући да у тој дубини нису одмах могли установити више жртава, које су биле сасвим иструлиле и без икакве могућности препознавања поново су затрпали. Када смо завршили ексхумацију гробница у шуми и пренос лешева, инсистирао сам на томе да се око самог логора начини више пробних копања у дубину на местима гдје има изгледа да се налази масовна гробница. Тако смо начинили двадесетак пробних копања Уза сам зид логора са источне стране тврдили су заинтересовани оштећеници да се налази гробница, ту смо начинили девет пробних копања и нисмо ништа могли установити. Тако смо поново отворили јаму гдје је започет бунар, те се је копало проширујући ту јаму по површини лешева догод је њих било а исто тако на једној страни и у дубину, и констатовано је да у тој масовној раци може бити око 600 жртава; оне су потпуно сатруле, и – јер је на њима био тежак слој земље у дебљини од око 2 метра – лешеви су били, будући да су већ сатрули, сасвим сабијени. Поводом тога, наронито због трулежа, није се лако могло констатовати на који су начин те жртве побијене. Према податцима то су жртве из почетка 1942. године. Ту смо раку прописно закопали и начинили хумку са дрвеном плочицом; нисмо жртве пренашали у заједничку раку.
На источној страни логора одредивши да се на једном месту проба копати, уз пругу вагонета на ивици увале која је пуна гробова, пронашли смо 7 жртава: два вешана са комадом ужета око врата, један убијен пиштољем, за остале се није могао установити начин убиства. Ове жртве су биле у оделу. Како је поменуто, те жртве су пренешене у заједничку гробницу.
На североисточној страни логора у непосредној близини иза једне узвишице налазисе једна уздужна увала (која ће бити тачно уцртана на скици, која ће бити приложена записнику о ексхумацији, који ће Вам бити ускоро достављен), која је пуна гробова: у четири реда по тридесетак. Ти су гробови обележени са још преосталим крстовима или плочицама дрвеним са бројевима заточеника, који су ту сахрањени. То је било логорско гробље, гдје су закопавани сви помрли заточеници логора. Према податцима и исказима неких сведока, као и преживеле заточенице логора Подкрајац Анке из Загреба у те појединачне раке, које су обележене само једним логорским бројем жртве на крсту или плочици, закопавано је обично, некада и редовно више жртава Стога смо и ту чинили пробна копања. Тако смо отворили девет таквих обележених гробова и нашли:
Једна гробница- обележена као појединачна – нађено лешева 1.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 1.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 2.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 5.
Једна гробница – обележена као појединачна – нађено лешева 7.
Једна гробница- обележена као појединачна – нађено лешева 14.
Међу тим жртвама: код два леша нађене су разбијене лобање, остали без пронађених озледа.
Читаву ту увалу нисмо могли прекопати, јер су жртве дубље закопане и редовно тако сатруле да је идентификација немогућа; о томе смо уверили заинтересоване оштећенике, те откопавање тих гробница нису ни тражили. Поводом тога, а нарочито због великог и дужег посла, тим пре што нам Завод за присилан рад није мога дати за дуже време већи број затвореника за рад (будући да су у јеку њихови пољски и остали послови), читаву ту увалу даље нисмо могли прекопавати. У главном, према броју пронађених лешева у појединачним гробовима, може се постотно израчунати колико има више жртава него обележених гробова, и према томе онда и вероватна сума свих у тој ували покопаних жртава. То ће, како смо о томе говорили, учинити Комисија у Загребу и унети у записник о ексхумацији.
Како сам добио директиву, да се осим заједничкога записника о читавој ексхумацији начине и посебни записници поводом сваке препознате жртве саслушавајући присутну родбину тих жртава, такви записници су и начињени. Друг Петровић др Михајло, референт Земаљске комисије Хрватске је још препознавања жртава саслушавао присутне оштећенике у један заједнички записник са појединачним изјавама, а после је то употпунио са допунским записником о саслушаним оштећеницима који су препознали неке од жртава; по редном броју изјава он је редовно повезао изјаве поводом исте жртве другог записника са првим. Те записнике добићете ускоро са записником и извештајем (загребачке комисије) о ексхумацији.
Водећи рачуна о тим појединачним записницима (о препознатим жртвама), што ми је нарочито наглашено, и пратећи ток читаве ексхумације, у њој учествујући, сматрао сам нарочито за важно и узео себи у задатак, да у свему будем при руци заинтересованим оштећеницима: поводом преноса препознатих жртава, њиховог привременог појединачног сахрањивања, док их родбина не буде могла пренети у своја места, да сузбијам нетактичка и неумесна негодовања ојађених оштећеника (нарочито када се тако спомињу сви ови злочини као да су их учинили Хрвати) итд.
Место за заједничку гробницу на православном гробљу у Ст. Градишки изабрао сам у присуству једног представника свих оштећеника, тако да су и у том смислу били задовољени. Одмах при почетку рада, док смо још чекали долазак загребачке Комисије (15. априла 1946.) говорио сам са свим присутним оштећеницима, који су примили мој предлоп да се све препознате жртве одвојено или у мањој групици, ако су из истог места, привремено сахране са потпуним натписима, тако да се оне, кад год њихове породице буду добавиле лимени сандук, могу појединачно откопавати и преносити, а да ту Комисија не мора бити присутна Нагласио сам им том приликом да се увек тада јаве – приликом сваког таквог преноса – Месном народном одбору, који ће – како сам Председника у то упутио – водити евиденцију тако пренешених жртава. Ти појединачни гробови су у близини заједничке раке на самом почетку православног гробља; свака жртва има плочицу са бојом назначеним идентитетом жртве. Тако смо посебно сахрањивали и отале жртве идентификоване, (осим идентификованих жртава Цигана- Муслимана из Босне, који су сахрањени у заједничку раку у шуми што је било у сагласности са надлежним факторима из Бос. Градишке и оштећеницима), на основу пронађених докумената, и ако никога од родбине тих жртава није увек било присутно. Досада из тих гробница, препознатих и идентификованих, пренешено је око 60 жртава.
Говорећи о успеху ексхумације можемо рећи следеће
Не рачунајући на све податке које је Земаљска комисија Хрватске морала имати о тако масовном случају усташких злочина, као што је овај случај логора Ст. Градишка, чиме би ова ексхумација била далекосежнија и успешнија, са свим податцима и средствима, која су се имала на расположењу, ова ексхумација је ипак задовољила постављеном задатку. Поводом тога, што земаљска комисија Хрватске није имала скоро никаквих података (бар не довољно), ова ексхумација је у толико више успела, јер овом приликом поменута Комисија је бар сада дошла до прилично нових података. Осим тога неће више бити оштећеника, који ће моћи захтевати да се откопавају и преносе жртве логора у Ст. Градишки.
За Комисију из Загреба овом приликом може се рећи, да је у овом наставку ексхумације била сасвим ревноснија. Референти Земаљске комисије Хрватске у овој ексхумацији (први пут био само др Михајло Петровић, а другом при-
ликом дошао и др Жилић Радован, референт Земаљске комисије Хрватске) ипак нису били довољно предузимљиви и најбољи организатори. Некада дају утисак као да им није стало да се што више утврди. Случајно нађена гробница приликом копања бунара била би затрпана, јер да лешеви нису за препозна-вање, а да нисам инсистирао да се оно што је могуће утврди. Не мислим овим да их можда оптужујем, али такав утисак био је јасан. У целини сво особље Загребачке Комисије је задовољило. За другове чланове те комисије, из медицинског института из Загреба: професора др Премеру Анте, др Вељка Бујана и за оба лаборанта, мора се рећи да су били у послу за сваку похвалу. Њихов рад стално са лешевима, што се тешко подноси, сваком захтеву сваког оштећеника одмах и сасвим пажљиво удовољавајући, прецизно прегледавши бар 1000 лешева итд. и све то што је нај-напорније, често учествујући и у пословима организације, што је била ствар референата, они су заиста дали све од себе.
Прецизне податке доставиће Вам Земаљска комисија Хрватске.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ
В. Дедијер, А. Милетић, Против забирава и табуа, стр.118-123