Извод из саслушања др Николе Николића о злочинима у концентрационом логору Јасеновац и злочинима његовог команданта Љубе Милоша
Пријепис
Извадак из стенографског записника судске расправе против Милош Љубе и др., одржане пред Врховним судом НР Хрватске јула 1948 године о саслушању свједока Николић Др. Николе:
Ви се зовете др. Никола Николић?
СВЈЕДОК ДР. НИКОЛИЋ: Да.
ПРЕДСЈЕДНИК: Ваш отац звао се Иван, а мати
Ката рођена
Зебић.
СВЈЕДОК Др. НИКОЛИЋ: Да
ПРЕДСЈЕДНИК: Рођени сте?
СВЈЕДОК ДР. НИКОЛИЋ: 1896.
ПРЕДСЈЕДНИК: По звању сте лијечник?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Да.
ПРЕДСЈЕДНИК: Ви сте били у логору Јасеновац као заточеник?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јест.
ПРЕДСЈЕДНИК: Кад сте дошли у логор?
СВЈЕДОК ДР. НИКОЛИЋ: 1. јула 1942., а био сам тамо до фебруара 1943.
ПРЕДСЈЕДНИК: За то вријеме да ли сте видјели злостављања, мучења и убијања нашег народа од стране усташких злочинаца?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Ја сам као лијечник могао да дођем на много мјеста, гдје сам наравно могао да видим и оне рафиниране и многоструке начине убијања наших народа. Нас лијечнике су нарочито третирали као неку врст штафаже за случај тих „међународних комисија”, да би могли насамарити свијет о томе да тобоже у Јасеновцу има нека болница, неке амбуланте, и да се може овдје људе лијечити од болести. На тај начин су лијечници остали да не буду ликвидирани.
Чим сам дошао у јулу 1942. у јасеновачки логор, дошао сам у јеку бијеса фашистичког терора, управо у вријеме кад се и хрватски народ дигао и почео активно борити против окупатора и усташа, против усташко-гестаповске творевине ендехазије. Баш најгори терор крволока бјеснио је тада и ја сам на своје очи видио многе начине и појединачног убијања људи и масовног одвођења на клање у Градину. Послије тога, јасно, у нашој групици смо анализирали те појаве и те догађаје и колико смо могли нашим анемичним мозгом, услијед слабе исхране, запазили смо само неке крупне догађаје из тог јасеновачког логора, а не све ужасе који су се тамо дешавали.
На темељу тих успомена и изјава мојих другова ја сам написао једну књигу „Јасеновачки логор”, гдје сам покушао да оцртам праве узроке тих злочина и извучем анализу са опћег гледишта свих тих злочина који су се тамо вршили.
Ја сам точно описао све, и мислим да би
та књига могла послужити као заиста вјеран докуменат при данашњем суђењу овим
нашим изродима и овим страшним убојицама нашег народа. Ја само знам
употребљавана су сва могућа многострука средства, поневши од механинког
физичког убијања људи па све до рафинираних метода убијања глађу и исцрпљењем.
ПРЕДСЈЕДНИК: Могуће да нам потанко објасните како је вршено убиство сељака са Козаре.
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: У јутро дана 7. IX смо били стајали у Бараки. Било је наређено да не смијемо изаћи из бараке под пријетњом убиства Ми смо гледали кроз врата, јер је наша барака била окренута према пушкари и опазили смо дугу поворку, масе народа у народним босанским ношњама како се вуку по путу из пушкарнице према логору. Видили смо жене и дјецу и видили како неке жене носе своју јадну пртљагу и још по 4 – 5 дјеце вуку са собом и та је маса постепено се помицала према скели, одакле је пребачена у Градину и тамо убијана хладним оружјем. Тко мало зна положај Градине знаде и зашто су изабрали управо то мјесто за убиство хиљаде недужних хладним оружјем. Они су убијали хладним оружјем ради тога да се не би чуо пуцањ и да не би могли изазвати сумњу да се тамо масовно убија, док је остала маса чекала на овој страни Саве. Маса је превежена преко и тамо убијана хладним оружјем.
ПРЕДСЈЕДНИК: Какво је то било хладно оружје?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Било је свих врста
хладног оружја У првом реду нож. То је био један од главних средстава убиства
ових издајника изрода нашег народа. Они су са ножем клали зато што су се код
тога иживљавали и мислили да је то јунаштво на тај начин убити човјека, а да је
кукавичлук убити човјека из пушке. Сматрали су великим јунаштвом убиство жене и
дјеце и тако су ти окорјели злочинци у потпуности постали професионални масовни
убице. Убијали су у Градини највише ножем, сјекиром, брадвом, чекићем, маљом,
жељез- ном шипком. То је било то хладно оружје. Употребљавали су како сам чуо
од Деспота, који Је био очевидац тих покоља у Градини, маљ. Намјестили би жртви
главу на пањ и треснули би бил и маљем по глави, а други би побацали те љешине
у ископану јаму. По ноћи они би одводили огромне масе преко Градине и тамо би
убијали. Служили су се код тога Циганима којима су заповједили да раде по
њиховим упутама, а ако неће да ће бити убијени. Ти цигани који су угрожени
смрћу радили што су они хтјели, добили су нарочиту храну, ракије, редовито су
их опили и онда им давали сјекире и оружје којима су убијали масе.
ПРЕДСЈЕДНИК: Како дуго се је та маса том приликом кретала том цестом према скели у Градини?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Ми смо гледали од јутра па све до 10 сати на вечер. Чули смо да је још било маса пред самим логором.
ПРЕДСЈЕДНИК: То је ишло без прекида?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Без прекида од ранога јутра до 10 сати на вемер.
ПРЕДСЈЕДНИК: Тко је пратио те јаднике?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Те масе су пратили усташе и то тзв. усташки логорски сат, којему су на челу биле убојице. Они су забављали те масе и говорили им да се треба записати само и да ће их онда послати преко у Градину, гдје су се видиле куће и да ће тамо остати. Међутим они су оне групе које су одводили преко, одводили их неких 4 – 5 км у врбе и тамо убијали са сјекирама, ножем, шипкама итд. Тада су били мобилизирали хиљаде и хиљаде тих кољача, који су убијали те људе, сваки на свој начин. Тамо је било специјалиста који су убијали чекићем, то су били чекићаши, који су убијали са брадвама то су били брадваши, који су убијали са сјекирама тзв. сјекираши и кољачи који су клали ножем. Прије самога овога покоља они су неколико дана прије ископали огромне јаме за те жртве, а који покољ је био наводно наређен од Нијемаца. Нијемци су масе Срба са Козаре предавали на ликвидацију овим плаћеним изродима нашега народа.
ПРЕДСЈЕДНИК: То је било унапријед приправљано?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јест.
ПРЕДСЈЕДНИК: Јаме су биле већ прије ископане?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јест. Ми смо то унутра знали, јер смо то дознали од неких њихових, који су се хвалили тиме и говорили заточеницима о том великом поко- љу који ће бити. Ми нисмо могли вјеровати да ће бити извршен један злочин такових ди- мензија. Масе нису биле знале што се догађа преко Саве, јер се убијање вршило хладним оружјем и неких 4 – 5 км даље и тако да се јауци и крикови нису могли чути.
Је ли то било у једном наврату или
чешће? Понављало се то чешће. Долазили су влакови из свих крајева Хрватске.
Долазили су влакови и ти влакови нису улазили у логор него су масе директно
пребамене у Градину и тамо ликвидиране.
ТУЖИЛАЦ: Јесте ли чули да је постојала посебна комисија на Козари, која је организирала то хватање и слање народа на ликвидацију у Јасеновац?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јесам. Збирали су људи који су требали бити одређени за рад у Њемачкој, то су били они који су били способни, а неспособни људи као и дјеца, жене и старци, они су предани у Јасеновац на ликвидацију
ТУЖИЛАЦ: Који су били чланови који су руководили тим одвођењем народа?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Не знам. Чуо сам да је овај злочинац и разбојник Павелић био лично на Козари и тамо учествовао у раду.
ТУЖИЛАЦ: Је ли тада био на Козари и радио на одвођењ у народа неки поп Драгановић. То је исказао Јучер један од оптужених?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: То је врло вјеројатно, али ја нисам чуо. Оптужени Милош је оптужен зато што је судјеловао у ликвидацији оних сељака Срба који су доведени влаком из Земуна из њемачког логора Изволите нам описати како је то било.
ПРЕДСЈЕДНИК: Јесте ли ви лично били присутан?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јесам. Један дан дошао је у нашу бараку тај Филиповић Мајсторовић, тај свећеник католички, који је заједно са овим убојицама извршавао масовна убијања, он је дошао у бараку и наредио да сви лијечници морају ићи чим прије изван логора, да се спреме. Ми смо питали да ли требамо понијети лијекове и рекли су нам да понесемо лијекове и завојни материјал. Кад су нас извели из логора ми смо држали да се ради о неком сукобу гдје имаде рањеника усташа, јер смо мислили да се ради о сукобу између партизана и усташа, па да има рањених усташа и да их требамо превијати и ми смо том приликом сковали план да побјегнемо. Они су нас међутим одвели иза логора на један колосјек који је водио из станице у ту циглану преко и на том колосјеку сам видио ужасне сцене које ће нам остати трајно као бразготина, као једна најтежа успомена у нашим мозговима.
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Видио сам један влак који је имао вјеројатно око 80 теретних вагона, половица од тога влака била је отворена а из те половице влака висили су већ мртви људи са трбухом који је већ почео да трули, а неки људи су се већ на ледини мицали полу живи, а неки нису могли да говоре. Тада су нам они завикали да им помогнемо. Међутим у то вријеме ми смо опа- зили да се налази неких 100 људи на ледини и ту смо спасили једног доктора, њемачког официра, звао се Валтер и код њих злочинце Љубу Милоша и Матковића и Беговића. Дошли су нам и казали да помогнемо тим сиротим људима. У контакту са тим људима питао сам их тко су. Они су рекли да су из Козаре, да су их Нијемци одвезли у Земун у логор да су патили од Недићевих четника, који су се тамо угојили, да су их тукли, убијали, мрцварили и да су затвореним вагонима послани у Јасеновац. За вријеме тога путовања из Земуна до Јасеновца које је било у августу 1942. за вријеме највећих жега људи су од жеђи умирали масовно у вагонима, а ови који су дошли били су већ полумртви. Тражили су наравно воде. Затим су неки други затвореници донијели канте воде из Саве и тим кантама полили тај свијет. Ја сам у контакту с тим људима питао тко су и дознао да је ту био неки Перо Вукич чија кућа је била преко пута саме Саве и у којој кући су се вршиле страховите оргије и чекања у тзв. шљивику за ликвидацију на Градини. Он је питао да ли би се могао домоћи своје куће, а није знао каква је та кућа и какве се звијери у њој налазе, и у какве је звјерске руке упао.
Касније се било установило да је мртвих било више од 50%, а за живе је узео Матковић летву и почео да млати те људе. Послије су ти људи натрпани на кола и без обзира на то да ли су мртви или живи. Тако су та кола вукла људе без обзира да ли су живи или мртви. Јасно да су отишли одмах на скелу и на Градину, гдје су одмах ликвидирани.
ЈАВ. ТУЖ. ХРНЧЕВИЋ: Да ли сте гледали одвожење тих људи?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јесмо. То је гледала читава група лијечника од којих има још сигурно живих свједока.
ЈАВ. ТУЖ. ХРНЧЕВИЋ: Дакле водили су их на скелу па на Градину?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јест.
ПРЕДСЈЕДНИК: Да ли је код тога био присутан Љубо Милош?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Да. Матковић и Љубо
Милош дошли су и питали како би овим несретним људима тре- бало да се помогне.
Ја сам био прилично наи- ван а и узрујан па сам рекао пошто сам знао да у
магазину имаде великих количина пекмеза, да се пекмез размути у води и да се
даде људима. Рекли су да ће то одмах учинити тако иронично и цинички како могу
да буду аморални типови који могу нешто тако да рекну и да тако поступе.
ЈАВ. ТУЖ. ХРНЧЕВИЋ: Свједок Др. Николић, да ли вам је познат слумај у којим је опт. Милош клао?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: То није познато само мени, него свима који су остали живи послије стотина и стотина хиљада убијених који сви знаду да је Љубо Милош клао и да је то била његова омиљена разонода. Знам да је заклао једног шегрта помочу патент ножа којег је дао израдити у ланчари од радника Волфа. Једном приликом када је један лијечник отишао у ланчару да се направи инструменат који је био потребан др. Боцаку, радник Волф се насмијао и рекао да ли сте луди, ја радим ножеве за клање, а не за људе. Рекао је да ради специјални нож за клање. Чуо сам да је заклао пред Ланчаром једног шегрта да би испробао како тај нож дјелује. То Је један случај.
ПРЕДСЈЕДНИК: Да ли сте то гледали својим очима?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Ја сам то чуо у логору од наших заточеника, то је било пред ланчаром и то је точно. Ми у то нисмо никада сумњали, јер није било так- вих злочина које би могла замислити наша машта да ови злочинци то већ нису учинили.
Други случај био је кад је заклао радника Енгела кад је тражио од Модрића да пуца у тога радника. Када су наши хтјели да га заклоне иза угла Лубурић га је заклао и говорио како треба усташа да зна да коље.
Даљњи случај био је директно учествова- ње у клању на Божић 1941. У славу Божју повалио је и сам клао те људе. Он је исто тако 1943. у српњу када се навратио у Јасеновац позвао „Бонзу” и рекао да приреди весеље да не би заборавили свој занат. Те је ноћи Бонзо отишао у бараку и нашао згодног човјека Петра Николића из Вргин Моста. Одвео га је у специјалну собу тога злочинца, гдје су цијелу ноћ уз ракију убијали тога несретника и коначно га ујутро избацили напоље. Касније сам чуо да је тај човјек био спаљен.
ПРЕДСЈЕДНИК: Тко је то приповједао?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: То су ми причали Фриту Бај и Павел Дар 1943. год. у октобру у Јајцу када сам се с њима срео у партизанима када је побјегао из Јасеновца.
ПРЕДСЈЕДНИК: Што вам је познато о ритуалном клању?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Чуо сам да је постојала соба, специјална соба у којој су се облачиле специјалне хаљине…
ПРЕДСЈЕДНИК: Тко их је облачио?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Љубо Милош и клао људе исмијевавши цинички тобоже неко ритуално уморство. Он је чак тражио и учио анатомију, он је резао људе и тражио гдје се налази џигерица, срце и цријева по људима.
ПРЕДСЈЕДНИК: У чему се састојало то ритуално клање?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Он је то исмијавао он је распорио трбухе, а људи су причали да су љешине изнакажене избациване из собе.
ПРЕДСЈЕДНИК: Да ли вам је познат свећеник Рихард из Дољње Стубице и да ли вам је познат случај његова убијства?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јест.
ПРЕДСЈЕДНИК: Опишите тај случај?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Са једном групом Хрвата из Дољње Стубице дошао је Фелер апотекар и Рихард капелан. Њега су оптужили да није хтио да служи те- деум у част Павелића и Павелић је тражио преко Каптола и Степинца да се он изручи њима на ликвидацију.
Каптол је то потврдио и Рихард је дошао у Јасеновац. Ту је бестидно заклан. Он јеоста- вио свој бревијар једном адвокату у Загребу, којега ја имам сада код себе и рекао нека га преда Степинцу и нека зна како је умро злочиначки капелан Рихард Један од ријет- ких поштених свећеника који се није откло- нио од свога народа и није хтио да за злочинце служи мису.
ТУЖИЛАЦ ДР ХРНЧЕВИЋ: Да ли познајете случај убиства пет словенских свећеника у Јасеновцу?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Дошло је шест словенских свећеника који су побјегли из Словеније од Гестапоа и били су поразбацани по разним мјестима у Хрв. загорју.
ТУЖИЛАЦ ДР ХРНЧЕВИЋ: Молим вас покажите ми тај бревијар.
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Гестапо је тражио
да се ти свећеници пошаљу у логор и ликвидирају. Ти су свећеници дошли у логор,
али како смо ми знали да је Каптол и Ватикан настојао да их спаси и да ће их
сигурно спасити, наши другови одредили су мене да разговарам с том групом и да
им кажем о сраховитим злочинима које су вршили у Јасеновцу и да су то вршили
свећеници католички и да се то достави Степинцу, а Степинац да достави
Ватикану, да он подузме неке мјере да би се спасили људи, а нарочито српски
народ, који је тамо дошао невин и то често из неких вјерских разлога због којих
се врше ти покољи. Кад смо им то објаснили, они су рекли: Па ми видимо све то
на своје очи.
Тај дан дошао је Лубурић и казао: „Шта раде ови попови овдје?” Тада је ова католичка група хтјела спасити свећенике и ми смо их одредили за болничаре у болници. Лубурић као нацистички агент рекао је да се попови пребаце у „III-Ц”, што значи предворје за ликвидацију. То значи да се увечер морају ликвидирати. Заиста они су били тамо пребачени.
ТУЖИЛАЦ ДР ХРНЧЕВИЋ: Ви кажете да је свећеник Рихард рекао да се овај молитвеник преда Степинцу.
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Рекао је то с огорчењем.
Вјеровао је да је Степинац човјек, који ће то осудити, али у ствари није знао тко је Степинац. И ми стварно нисмо знали да Ватикан и Каптол диригирају овим злочинцима. И он је био наиван као и сви ми и вјеровао да ће се то предати Степинцу као протест против оваквих злочина.
ПРЕДСЈЕДНИК: Да ли су ови словенски свећеници убијени?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Један жупник добио је нервни слом у „III-Ц”. Тада су ме позвали Матковић, Филиповић и Маричић у III-Ц” јер су хтјели да одговорност баце на мене и питали ме што му фали. Ја сам видио да се ради о нервном слому и рекао сам да болује од тифуса и да га треба пребацити у болницу. Он је пребачен у болницу и те ноћи свих пет свећеника било је заклано на Градини по наређенју Лубурића и Гестапоа.
ПРЕДСЈЕДНИК: Ви сте приказали начине на које се уништавао народ у Јасеновцу. Да ли постоје још који начињи убијања, живчаним путем, кроничним страхом?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Они су употребљавали оне методе, које употребљавају и њихови господари и
учитељи фашисти у Њемачкој и Риму и које су употребљавали инквизитори завријеме
средњег вијека, а које је наслиједила ватиканска реакција. Они су добили готове
начине како треба уништавати. Он су хтјели да такозваном културном ликвидацијом
људи умиру од глади, болести, изцрпљености и епидемије, да се не каже да су
извршени злочини неким оружјем. У томе су изабрали методе њемачких фашиста. Они
су смањивали оброке хране до просто невјероjатних размјера. Мени је као
лијечнику јасно да човјек може да живи са 2500 калорија, и они су оброке смањивали
на 500 калорија, а некада и на мање, а тјерали су људе на најтеже радове у
циглани у багеру цигла, да раде у води ит.д. Јасно је сваком лијечнику да и најјачи организам мора у најкраћем року да пропадне. Онда је
дошло до масовних обољења, глади и исцрпљења, углавном до обољења срца, гдје су
људи услијед парализе срца падали мртви, о онима који су одољевали почеле су да
отичу ноге и троух такозвани слонови, како су се цинички изражавали. Ти људи
долазили су у бараку „II-З” куда су из
самилости, да не пате, пребацивали оне, који нису могли умријети и затим су их
пребацивали у Градину сваке друге ноћи и ликвидирали.
ПРЕДСЈЕДНИК: Је ли то радио и Милош?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Он је био командант логора. Он је био више шарше, а то су вршили они мањи, Маричић, Цигановић и други. Милош се бавио само ритуалним убојствима и клао је кад му се то прохтјело.
ПРЕДСЈЕДНИК: Колики је био штант у логору?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Штанд није могао бити већи од 3000. То је по рецепту њихових господара, њемачких фашиста, да у логору нб може бити рише него 3000 људи а све оно што дође више, мора се ликвидирати. То је био закон јасеновачког логора. Тиме се увијек из бирало онога кога се хтјело, и било је неколико пута да су иза- бирали просто ради тога да се смањи број, говорећи да немају хране за заточенике и онде су их убијали.
ПРЕДСЈЕДНИК: Што Вам је још познато о злочиначким дјелима оптуженог Милоша? Какав је био његов положај у логору?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Он је био командант логора, десна рука Лубурића. Други кољачи су се бојали њега и НЈему није нитко могао протусловити. Он је типичан арогантан терориста, који је за малу ситницу убијао оне, који би сесупростављали и међу самим његовим кољачима. наставља:-
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Тако је он, то знао сватко и то не може да негира, убио међу осталим Матковићевог брата, па Диманштајна, којему је пред цијелим свијетом одрезао нос, па ухо…
ПРЕДСЈЕДНИК (прекида): Он лично?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Он лично је то радио.
ПРЕДСЈЕДНИК: Које је била по вашем мишљењу сврха логора Јасеновац?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Сврха логора
Јасеновац било је истребљење наших народа. На тој линији ради и сада ватиканска
реакција са својим злочиначким тимовима у свећенству и са свој организацијама
крижарима и јунацима То је била и интенција у самог Хитлера и на тој линији
нашли су се разбојници скупа да истребе што више нашег народа. Даље, они су хтјели међусобним истребљењем завадити наше народе и то су у
пракси и проводили, користећи се нашим изродима, свијетлу наша буржоазија,
фашистима, клеро-фашистима, хтјели су да створе што већу мржњу у српском народу
против Хрвата, а исто тако четници су стварали мржњу у српским масама против
хвратског народа.
ТУЖИЛАЦ ДР ХРНЧЕВИЋ: Што вам је познато о спаљивању у пећима?
СВ ЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: То спаљивање је вршено у прољеће 1942.
Они су у томе хтјели да имитирају наци-
стичке логоре у Њемачкој и Пољској и тако је и Пичили дошао на идеју да направи
из ци- глане крематориј и он је заиста успио да од тих 14 пећи по седам пећи на
свакој страни, направи пећи за спаљивање људи. Пала је нека одлука да се
спаљују живи људи, и да се просто отворе огромна жељезна врата и да се живи
људи гурне у вјечни огањ који је тамо био запаљен. Међутим, баш тај начин
изазвао је страшну реакцију код људи који су имали бити спаљени. Људи су
врискали, викали, говорили су свакакве ријечи, бранили су се, жене су их рукама
гребле. Да избјегну те сцене, одлучили су да се људе најприје убија, а онда
спаљује. Они су у то вријеме клали малу дјецу и вагончићима их превозили у крематориј
и наши заточеници то су ми причали сви које сам затекао – видјели на тим вагончићима
дјевојчице до 12 година са пререзаним вратом, а и другу мању дјеца која су у
вагончићима гурали на спаљивање. Цио Јасеновац је знао за то спаљивање, јер је
надалеко све заударало од људског меса. Народ је почео протестирати проти
оваквог начина и против ових убојстава Једног дана Лубурић и Милош сазвали су један митинг заправо наредили су да дођу сви, и том
приликом Лубурић је рекао: „Чуо сам да ви овдје говорите да ми спаљујемо људе.
Нека ми онај који то говори покаже, гдје ми то спаљујемо”. Разумије се да је
таква пријетња људе ућуткала и нису више протестирали. У близини Циглане
постојала је циклонска дезинфекција Тамо је радио инг. кемије Фуад Мичић из
Сарајева Једног дана дошао ми је тај Фуад сав избезумљен и рекао: „Они траже да
се из људског меса прави сапун, а он није у стању да пристане на ту ствар. Он
није пристао, али се ипак покушало да се сапун прави. Поручивала се натријева лужина
у великој мјери и послије самог ослобођења Јасеновца, кад сам ја 1947. отишао
Градину, онда сам нашао на једном мјесту огромне казане, а сељаци су ми рекли
да је било још шест казана и да се ту правио сапун или се барем мислио правити
сапун. То није ништа чудновато, јер су Нијемци правили сапун у једном свом
анатомском институту и тај сапун је на нирнбершком процесу показао совјетски
пуковник Смирнов. Дакле, и у Јасеновцу су ове звијери хтјеле бестијално искористити
људско месо. Ти су људи пали на најниже гране на које уопће може звијер у
људској сподоби да падне.
СУДАЦ ДР РАЈАЧИЋ: Молим вас изјавите нам какви су били наступи у логору и чему су они служили?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Наступи су служили за тероризирање логораша. То је, како је друг предсједник мало прије питао, али нисам му у узбуђењу могао да одговорим. Ако тко мало познаје као лијечник физиологију медицине и стручни утјецај терора наљуде, јасно му једа су оваква звјерства, бестијалности и убијства имала за циљ потпу но ликвидирати и уништити сваки отпор, не само код наших затиченика у логору него и цијелог народа. Они су проводили терор у свим могућим ниансама. Они су шиканирали. Нису давали људима спавати, гонили су људе на рад, ликвидирали на сва- ком кораку и т. д. На пр. Љубо Милош јашио је на кољу по логору и сам је пуцао у кога је хтио, тако, да су се људи осјећали да уопће не знају које ће минуте бити ликвидирани само на овај начин. Наравно да су људи видећи огромне покоље и убијање, па умирања од глади и изнемоглости и т. д. потпуно јасно видјели да нема излаза из тога логора, а то је и био циљ да се онима који су унутра уништи свака воља за отпор, а други је био циљ да се вани прича о тим бестијалностима и да се у народу међу људима изазове страх, а истовремено да се распири и мржња између српског и хрватског народа.
СУДАЦ ДР РАЈАЧИЋ: Да ли сте ви долазили на наступ?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јесам.
СУДАЦ ДР РАЈАЧИЋ: Да ли је притом било убијања?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Редовито су то биле примјерне егзекуције, да би се показало људима да сви виде убијање. Једноставно њихови агенти и криминалци који су радили по њиховом налогу рекли би да је тај и тај нешто рекао или мрко погледао стражу или узео крумпир или комадић купу-са или да се нешто шушкало и говорило…
СУДАЦ ДР РАЈАЧИЋ: Било каква излика?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Тражила се било каква излика само да се може направити т. зв. наступ. Људе су при том убијали из револвера, а и клало се, као што Је то случај код Рашића који је клао пред свима….
ТУЖИЛАЦ: Које су биле методе мучења?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Методе мученја биле су највише усијаним жељезом. Осим тога су употребљавали друге ствари као кидање ноката, забадање клинова у главу и т. д. Онда су произвађали жеђ на тај начин што су некоме давали преслану храну а нису му дали воде за пити, тако да су људи умирали од жеђи. А било је и других ствари, не могу се све сјетити.
ТУЖИЛАЦ: А електрична струја?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јест и електрична струја. Цивидини је долазио код др. Каца да му поправи зубе и кад му је са сврдлом вртио зуо, пао Је у неку екста- зу и рекао да би требало организирати ту ме- тоду, да људима здраве зубе врте са сврдлом и да их на тај начин измуче и добе признање.
ТУЖИЛАЦ: Што је то суха ликвидација?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: То сам видио на своје очи.
ТУЖИЛАЦ: Кадјето било?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: 1942. године када сам дошао у логор. Мене су одредили за лијечника у III-Ц. У III-Ц је био лијечник др. Јурчев који jе био тамо лијечник и он ме је одвео у једно одјељење III-Ц, чергашки логор. Тамо сам затекао циганске черге у којима је било Цигана који се од слабости уопће нису могли мицати. Било је тамо дјеце која су била мртва, а жене су биле као луде и избезумљене у тим чергама видио сам какав је то ужас. То је била т.зв. суха ликвидација. То су људи ликвидирани са глађу и ови сви су већ били скоро ликвидирани које сам ја тамо затекао. Било ми је потпуно јасно да ће бити брзо ликвидирани, јер су већ онда били полу- ликвидирани. Међутим ништа се за те људе није могло учинити, нити их се могло спасити.
Други случај је био са групом Муњина у
децембру, када је дошло наређење од самог поглавника да се сада више не убија,
јер је превише тога убијања изазвало стручно узбуђење у читавом хрватском
народу и свим народним слојевима, па се имало престати са убиством и да логор
остане какав јесте. Ради тога нису смјели ликвидирати виш
оружјем, па су групу затоменика метнули у III-Ц и без хране. Други заточеници су отимали од својих уста храну и пребацивали су њима и тако су ти јадници неко вријеме вегетирали и њихова агонија се продужила још неколико дана. Касније су видили усташе и тај Матковић да се неће моћи лако ликвидирати и онда су пооштрили стражу и забранили приступ свакоме у близини тога логора III—Ц Још увијек им се пребацива храна по другим заточеницима и онда је Матковић одредио да се ту сву групу полуживу превезе у Градину у тзв. Пичилијев комбинат, гдје су затворени у једну собу. Ту су зазидани сви отвори тако да су ти Јадници умрли у најстрашнијим мукама од глади.
ТУЖИЛАЦ: Кад сте били у чергашком логору ограђен жицом и кад сте видили ту страхоту, онда је био неки Циганин нешто рекао о Павелићу?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Јест, рекао је проклето Павеличево царство које нас је довело овамо.
ТУЖИЛАЦ: Колико је било Цигана?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Тих Цигана је било око 150 у неких 25 черга.
БРАНИТЕЉ ДР КРСТУЛОВИЋ: Оптуженога Милоша оптужује оптужница за убијање великог броја дјеце у октобру 1942. године. Ви сте у то вриjеме били у Јасеновцу, а Милош се брани да је у то вријеме био у Загребу. Је ли се сјећате гдје је био?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Чини ми се да је датум 13. октобра био када је Љубо Милош отишао у Црквени Бок и дигао је тамо село узевши тамо један број људи и довео то село у Јасеновац.
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: На једној отвореној ливади биле су све жене и дјеца и на крају крајева било је удешена нека интервенциЈа и ти људи су морали да се врате натраг. Чини ми се да се радило о томе да је један трговац који је имао трговину у Црквеном Боку рекао да неће Нијемцима моћи више добављати јер да неће у селу ништа наћи. Тада су ниЈемци интервенирали, да се то село дооије натраг, како је за тај акт изабран тај крај, онда су Нијемци, који су били стварни господари, извели трик да су Љубу Милоша затворили. Хоћу још прије тога да кажем да су ти људи били на пољани седам дана и када су хтјели да оду, онда су дјеца отрована са млијеком и чим су дошли кући у Црквени Бок умрло је 150 дјеце која су била у логору.
Послије тога Љубо Милош је био заиста у истрази у санаторију у Савској цести, јер је уживао све бенефиције, чак је излазио ноћу ван, тобоже био је у затвору, касније је био постављен за шефа жељезничког здруга који је за Нијемце правио нарочите трикове. Фингирали су неке нападе на села дуж пруге, метали бобице дуж шина, онда би ишли Нијемци у село и тражили одмазду, а Љубо Милош је вјешао људе и тако су јефтино дошли до хране.
Мислим да је послије тога Љубо Милош навраћао у Јасеновац, а није био командант него је командант био Слишковић за које је вријеме било ликвидирано много дјеце, зашто има много свједока.
ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ ДР ХРНЧЕВИЋ: Друже предсједниче дозволите да се прочита записник у којем се о томе говори.
ПРЕДСЈЕДНИК:(чита) 150 дјеце као посљедица инфекције из логора… клање дјеце се вршило у неколико наврата и то 14. X; 1942 било је ликвидирано 150 здраве дјеце, 150 – 200 16. октобра ликвидирано 70-теро дјеце, 29. октобра 19. поклано око стотину дјеце са учитељима (Предсједник набраја њихова имена).
ПРЕДСЈЕДНИК: Јели то тачно?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: Апсолутно тачно.
СУДАЦ ДР МРЖНАРИЋ: Ви сте рекли да су дјеца отрована млијеком, можете ли то објаснити?
СВЈЕДОК ДР НИКОЛИЋ: То ми је рекао друг Иво Дражанчић и фактично не зна под каквим је околностима наступило отровање ове дјеце која су умрла одмах чим су дошла у Црквени Бок, што може да се утврди. Ја претпостављам да је било отровање или су она умрла зато што су дјеца била читаво вријеме на пољани по врло лошем времену и да су добила инфекције и пнеумоније због чега су умрла.
Владимир Дедијер, Против заборава и табуа, стр. 300-314